Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 20

Ok!
Broj 25

Neka ostane među nama

Na pisma odgovara: Marta Mratinković

Sud vremena

Oduvek sam bila perfektan đak, između ostalog i zato što mi je od detinjstva bio san da postanem lekar. To sam i uspela i sada sam pri kraju volonterske specijalizacije. I porodica i ja smo mnogo uložili u taj san: i vremena, i učenja, i novca. Tim više me je pogodilo kada sam pre neki dan srela druga iz gimnazije. Bio je loš i lenj đak, posle toga je upisivao razne više škole i nikada ništa nije završio, a sada mi je ponosno tresnuo u lice kako smo kolege jer se on bavi alternativnom medicinom. Mom šoku nije bilo kraja kada mi je na rastanku sa osmehom rekao: 'E, Ranka, Ranka, baš si bila luda što si stalno toliko učila. Stvarno nikada nisi umela da se snađeš'.
Pozlilo mi je od njegovih reči, valjda mu je deo mene dao za pravo. Grozno se osećam, svaki čas plačem već danima. Stvarno se osećam kao glupača koju je jedan lenjivac i hvalisavac prešao i nadigrao, samo tako. Zaista nikad nisam doživela takav šamar. Ceo moj svet i ono u šta verujem opasno se ljulja i samo što se nije raspao. Zaista se osećam kao budala, pa ću se tako i potpisati.

Mora se priznati, poštovana čitateljko tom vašem 'kolegi'. Da svojom pakošću ume da napravi havariju - ume. Školski primer onoga šta sve tuđa negativna energija može da napravi kod 'nezaštićene' okoline. Pretpostavljam da vam je rekao baš to, i baš na takav način upravo s nadom da će vas psihički jako povrediti. I - uspeo je. Ne znam da li ste svesni da svojim reagovanjem na njegove reči činite upravo ono čemu se on i nadao. Suzama i bolom samo 'navodite vodu na njegovu vodenicu'. Ne na svoju. Tako da prestanite s time.
A to da će tako lako postati doktor, pa i alternativni?... Ne znam baš. To će vreme pokazati.
Sretaćete se vi još.

Najteži korak

Imam 23 godine i diplomu fakulteta koji obožavam. Odnedavno i radim. A pišem vam zbog mog ljubavnog života. Za početak, od dvanaeste godine sam izložena seksualnim nasrtajima oca koji prikriveno traju i danas. Zbog toga sam pretrpela velike trauma, tim pre što mi majka isprva nije verovala, a danas se pravimo da smo složna porodica. Ne želim više o tome jer mi je strašno i užasno, već o ljubavi kojoj sam se uvek nadala.
Tokom srednje škole sam izlazila, družila se, ali sam prema mladićima bila hladna, nepristupačna. Posle sam se malo opustila, ali sam i dalje bih bila ledena prema momcima. Sve vreme mi je i pomisao na seks bila odvratna. Plašila sam se da će me neko povrediti, što se na kraju i desilo. Moje dve veze su mi takođe pričinile traumu. Prvi dečko je imao 26 godina, ja 19. Fizički mi se dopadao, želela sam da spavam s njim, ali on nije imao strpljenja da sačeka. S njim sam prvi put spavala gotovo na silu. Kad god bih pokušala da mu se prepustim, preda mnom su se pojavljivale slike iz detinjstva. Nisam mu ništa rekla, a i da jesam, naš seks ne bi bio bolji. On me pre svega nije poštovao kao osobu. Terao me je da radim stvari koje njemu prijaju, a kada su moje želje bile u pitanju, ništa ga nije zanimalo. Od njega sam naučila kako seks ne treba da izgleda. I ta veza se raspala. Ubrzo je tražio da se pomirimo, ali nisam želela. Nakon godinu dana pojavio se moj drugi momak. S njim sam vrlo nerado stupila u vezu, jer me je bukvalno proganjao. Bila sam nemoćna da mu se suprotstavim. U to vreme on je imao 18, a ja 20. Bila sam mu prva, ali ni s njim seks nije bio odgovarajući. Slike iz prošlosti su manjim delom takođe bile prisutne. Raskinuli smo zbog nekih njegovih karakternih osobina. I tako se i ta priča završila. Sledeće što sam naučila bilo je da seks zavisi od poverenja, razumevanja, mentalnog sklopa, a pre svega od želje partnera da udovolje jedno drugom. Nakon ove veze nisam imala dečka. Bilo je izlazaka, ali ni s jednim nisam stupila u intimne odnose.
Poslednju godinu studija provela sam u studentskom domu i tada se pojavio momak godinu dana mlađi od mene koji me je oborio s nogu. Upoznali smo se u čitaonici, potpuno se 'skapirali' za vrlo kratko vreme - bar sam ja tako mislila. On je bio ilegalac, spavao je kod drugova. Posle nekoliko dana zatrebalo mu je prenoći šte. Pustila sam ga u sobu i on je kod mene spavao oko tri nedelje, a ja nisam imala snage da bilo šta uradim… Nije ni on pokušavao. S njim sam vodila divne razgovore, pokrivala ga dok je spavao, a on me je terao da učim. Prvi put sam osetila poverenje prema momku i ono najvažnije - prvi put u životu nečiji dodir mi nije bio odvratan. Naše druženje je trajalo onoliko koliko mu je trebalo prenoćište. Ništa se konkretno nije dogodilo, ostali smo drugovi. Intenzivnije smo počeli da se čujemo od kraja marta što preko poruka, što telefonom. Naslutio je da mi je drag (a i mnogo više od toga), čak sam mu to slučajno i priznala u porukici, ali mi je odgovorio da sam mu prijatelj.
Nadalje, na poslu se pojavio momak (inače mi je šef) kome sam se dopala. Počeo je da mi se udvara kako bi me verovatno iskoristio. Kažem iskoristio, jer se posle određenog vremena ispostavilo da bi tako i bilo da se nisam držala po strani. Izašli smo nekoliko puta, a na svakom sastanku mi je pričao o bivšoj koja ga je ostavila. Nasrtao je na mene, iako sam mu objasnila da navaljivanje ne volim. Rekao mi je kako danas sve to funkcioniše tako, i da nisam normalna. Objasnila sam mu da su mi potrebne duševne spone, i da nekoga zavolim da bih mu se prepustila. Znate šta mi je rekao? Njegovo vreme neuropsihijatra je isteklo, i da idem u Kovin. Odmah sam ga otkačila. Od samog starta on je počeo sa izjavama koje ne dolikuju osobi od 32 godine. U početku su mi bile simpatične, da bi se na kraju pretvorile u neviđenu vulgarnost. A ničim ga nisam izazvala. Da vam ne pričam kako mi je ponekad ulazio na čas pričajući svašta pred decom, a sve kao u šali. Šta mislite, da li sam ispravno reagovala što sam ga odbila?

Šta mislim, da li ste ispravno postupili, poštovana čitateljko? Mislim da se odlično nosite s raznim vrlo provokativnim i nepredvidljivim situacijama i ljudima. I ono što pri tome uspevate da uradite dodatno zaslužuje pohvalu i komplimente - vi učite od svakog od tih zamršenih odnosa. Priličan broj ljudi se zadovolji time da se, pri izlasku iz neke mučne okolnosti, posveti samosažaljenju i kukanju nad svojom povređenošću, propuštajući priliku da nešto i povežu sa sobom. Da drugi put ne urade isto. Da se menjaju.
Tako i ovo kroz šta vi prolazite nije lako, ali spada u ono što čini sazrevanje i odrastanje nekog ko je mlad, kao što ste to vi. S tim, što je u vašem slučaju prisutno još jedno vanredno i preveliko opterećenje - zlostavljanje od vašeg oca i nedobijanje pravih emocija i zaštite od ostalih članova porodice. Mora biti da je od svega toga vaše suštinsko poverenje, i u muškarce i u žene, jako narušeno i iskrivljeno. A pošto to sve mnogo dugo traje - i to baš u onim godinama vašeg života kada vam se ličnost presudno formira, verujem da vam to dodatno smeta da imate ljubavnu vezu s nekim s kime biste bili srećni.
Zato verujem da momak kome biste se poverili u vezi sa svojim ranim iskustvom nije prava, ili barem ne prva osoba s kojom treba o tome da razgovarate. Jer incest je naprosto sam po sebi tema poput tempirane mine. S njime se nije jednostavno nositi. Pogotovu kada ste zaljubljen momak, a ne stručnjak.
Takođe verujem i to, da već odavno vaša 'tajna' nije nešto što treba da potiskujete u sebi. Ne tražite pomoć 'samozvanih' stručnjaka kao što je vaš šef. Nađite pravog.
Prvi, najteži korak ka tome - učinili ste. Napisali ste meni svoju istinu. Već sledeći će vam biti malo lakši.