Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 19

Ok!
Broj 25

Moj orman: Jelena Blečić

Kurs modne anarhije

Poznata slikarka krši sva pravila odevanja uključujući i ona koja sama izmisli, u stanju je da ugled skupocenog satenskog mantila naruši šarenom plastičnom ogrlicom s pijace, a kad je raspoložena za kupovinu, u prodavnicama pronalazi čuda koja niko drugi ne uspeva da uoči

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić

Orman Jelene Blečić je podjednako živopisan kao i njene slike. Voli da kaže kako je to, u stvari, raznobojni vremeplov u kome ima stvari različitih i nepovezivih stilova i epoha. Kad se oblači, kombinuje crveno i roze, šešir iz pedesetih i čizme iz sedamdesetih, skupoceni Chloe mantil od satena i dečije plastične ogrlice. Alergična je na klasična pravila elegancije, stalno izmišlja neka svoja, a onda i njih krši.
Sve oko nje je gotovo nepodnošljivo šareno. U njenom stanu čak su i zidovi različitih boja, a u dva ogromna plakara ima toliko nijansi da nikad ne bi mogla da sortira odeću po koloritu, kao što to mnogi rade. Ne trudi se da zavede savršen red, jer u njemu ne bi mogla da živi. Stvari u njenom garderoberu su pedantno složene, ali nisu razvrstane po kategorijama, već pomešane, pa kad nešto želi da nađe, mora da bude vidovita. Pored letnje balon haljine na pruge, na primer, stoji namerno nedovršen blejzer od bordo tvida, pun zakrpa.
Kad ujutru otvori orman, posle kraćeg razgledanja izvadi jedan komad, a onda sasvim slučajno pronađe još nekoliko koji se s njim slažu.
- Sviđa mi se to što se nepogrešivo snalazim u potpunom haosu. Kad tražim određenu stvar u plakaru, vežbam natprirodne sposobnosti. Pošto mešam mnogo boja i dezena, što je vrlo zahtevno, redovno se upuštam u neizvestan poduhvat koji nekim čudom uvek uspe. Na taj način nastaju i moje slike.

Haljina sa tri zakrpe
Slika isključivo u ateljeu i strogo razdvaja radni i životni prostor. Međutim, oni se jedva razlikuju, jer u oba stvara. Kad je bila devojčica, nova haljina joj je izgledala bolje kad se prvo pocepa, a onda našiju tri zakrpe.
- Vrlo rano sam počela sama da se oblačim i komplikujem život roditeljima. Stalno sam prepravljala kupljene stvari, nijedna mi nije bila dovoljno dobra. Ni lutke mi nisu odgovarale u svom izvornom obliku. Prvo sam ih šišala, tetovirala i sekla im haljinice, pa tek onda počinjala da se igram s njima.
Iako joj je stil odevanja često krajnje ekscentričan, ponekad pribegava ljutoj klasici. Ne može da zamisli život bez male crne haljine koja joj služi kao džoker u kritičnim situacijama.
- Kad sam toliko neinspirisana da ne mogu da smislim ni jednu dobru kombinaciju, ona je jedino rešenje. Prvu takvu haljinu mi je sašila mama kad sam imala pet godina. Bila je od crnog pliša i imala je belu kragnu. Otad u ormanu uvek imam bar

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.