Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 19
Ok!
Broj 25
Kuhinja Patrika Besona
Tanjir pun zvezda
Slavni francuski književnik, autor brojnih bestselera, u Beogradu ima svoja tajna mesta na kojima ostvaruje najtananije hedonističke porive, ne veruje da postoje nacionalne već samo porodične trpeze, svestan je da je strast prema crnom luku, koju mu je prenela mama, smetala njegovom ljubavnom životu, ali i suviše voli da jede da bi spavao sa ženom koja ne zna da kuva
Piše: Vojka Pajkić
Photo: Marija Ćalić
Definitivno samo on to ume: da u podne sedi u prepunom kafeu, na prenatrpanom trgu, a da ipak vidite samo njega. Mirno ispija piće i čita knjigu na Trgu Republike. Zato mi se kao prvo nametnulo pitanje da li je to klasično poziranje.
- Voleti, znači voleti da budete viđeni upravo kada volite - kaže ovaj francuski književnik koji je i devedesetih šetao srpskim ulicama.
U pedesetoj godini, koliko je napunio u junu, Patrik Beson se može pohvaliti s gotovo istim brojem knjiga: Dara, Srđan, Lenjivica, Puškinova smrt, Brabanovi i Beograd siti... Već u sedamnaestoj je objavio prvo delo. Nije malo ni dramskih tekstova koje je napisao. Bio je kolumnista u svim vodećim francuskim časopisima, između ostalog u Figarou i Imaniteu. Danas piše za mnoge nedeljnike i ima svoju emisiju na televiziji. Iza njegovog šarma i naizgled opuštenosti krije se disciplinovana i radna osoba. Književna biografija mu obiluje nagradama: nosilac je velike nagrade Francuske akademije, koju je u dvadeset devetoj godini dobio za knjigu Dara, nagrade Renodo, Populis, Del Luka...
Beson voli sneg u Beogradu, ali je došao da zajedno ispratimo poslednje lepe jesenje dane i da nam predstavi novi roman Hristov grob u izdanju Rada.
Kada je hrana u pitanju, sebe ne smatra gurmanom, pre se odlučuje za jednostavnije stvari, ali priznaje:
- I suviše volim da jedem, da bih spavao sa ženom koja ne ume da kuva.
Odnos Francuza prema hrani po Besonu je isti kao i prema ljubavi. Sebe lično ne doživljava kao tipičnog Francuza koji obožava sir i vino.
- Ne, nisam u tom smislu klasičan. Volim mineralnu vodu i voće, kao Kejt Mos.
Iako je proputovao dobar deo sveta, putovanja ne vezuje za nacionalne kuhinje, osim u jednom slučaju.
- Volim zemlju u kojoj se jede prasetina, znači Srbiju - šeretski odgovara.
Ovu Patrikovu strast dobro zna i njegova prijateljica i prevodilac njegovih knjiga na srpski jezik Dana Milošević, pa mu je i ovog puta pripremila ručak. Prasetinu je pekla u rerni, jer se njemu dopada kako ona to radi.
- Dana ne kuva često, jer je bolesna. Pre neki dan me je zamolila da isečem prasetinu. Mislim da je to bilo loše, kao Dejtonski sporazum.
Nije ni čudno: prvo je skinuo kožicu s praseta, pa onda isekao meso. Onda je na svako parče stavljao i pomalo kožice. Ali, ukoliko ga pitate zna li da kuva, odmah će vam odgovoriti.
- Umem, odličnom spravljam špagete.
Od loših navika, kada su
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
