Mirjana Mijojlić
Sreća ne stanuje u Holivudu
Poznata filmska producentkinja, koja je radila s najvećim svetskim glumcima i rediteljima, posle osamnaest godina boravka u Americi vratila se u rodni grad rešena da ostvari svoje devojačke snove
Piše: Boris Jakić
Photo: Marija Ćalić i privatni album
Posle osamnaest godina rada i života u Holivudu, filmski producent Mirjana Mijojlić vratila se u kući uverena da je Beograd mesto u kome treba stvarati i prenositi znanje na mlađe generacije. Radila je s najvećim rediteljima i glumcima današnjice, obezbeđivala im novac za realizaciju filmova i u praksi dokazala da je moguće uspeti u konkurenciji najboljih. Uprkos biografiji za divljenje i učešću u stvaranju filmskih klasika Ko to tamo peva, Balkan ekspres, Dečko koji obećava, Spasilac, Boris Godunov, Robinzon Kruso, Material Girls, nikad nije u prvi plan isticala svoju ulogu. Dopuštala je drugima da budu zvezde.
- Film je moja najveća ljubav zbog koje mi ništa ne pada teško. Pre mesec dana sam se konačno vratila u Beograd. Predajem produkciju na Univerzitetu umetnosti Braća Karić i Megatrendu i postala sam izvršni producent Pinkovog filmskog studija. Oduševljena sam radom s mladima. Najveću satisfakciju sam doživela kad su mi studenti starijih godina otkrili da svojevoljno dolaze na moja predavanja jer na njima mogu da saznaju mnoge interesantne stvari.
Susret s filmom je bio ljubav na prvi pogled. Pokretne slike su je privukle snažnim magnetnim silama ne dajući
joj nikada dovoljno jak argument da taj svet napusti.
- Imala sam četiri godine kad me je mama odvela u Muzej jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj. Gledale smo Ubiti pticu rugalicu, sjajan film Roberta Maligana, po delu spisateljice Harper Li s Gregorijem Pekom u glavnoj ulozi. Bila sam hipnotisana, fascinirana glumom, velikim platnom, bioskopskim mrakom. Od silnog uzbuđenja, upiškila sam se. Od tog trenutka film je postao središte mog interesovanja. Maštala sam kako ću jednog dana učestvovati u stvaranju bioskopskih iluzija, a kad sam imala jedanaest godina, snove sam počele da pretvaram u stvarnost. Nikad nisam imala dilemu čime ću se baviti u životu. Uverena sam da čovek može i mora da ostvaruje svoje snove.
Tinejdžerske dane proživela je u Sarajevu. Zbog očevih poslovnih obaveza cela porodica Mijojlić preselila se u grad na Miljacki. Brzo se adaptirala na novu sredinu, upoznala brojne kreativne ljude i nastavila da voli film.
- Bilo je to pet veoma značajnih godina za mene. Družila sam se s velikim brojem interesantnih, posebnih i talentovanih osoba kao što su Zdarvko Čolić, Goran Bregović, Milić Vukašinović, Emir Kusturica, Abdulah Sidran, Davorin Popović. Iako klinka, počela sam da se motam oko filmskih ekipa koje su u to vreme snimale po Bosni. Nosila sam kafe i skupljala trake u montaži samo da bih bila blizu filma. U to vreme su
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
