Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 18

Ok!
Broj 24

Životna drama Mileve Pavlović

Hoću da živim

Poznata televizijska voditeljka posle uspešnog odstranjivanja tumora na dojci pila je šampanjac u ogromnim količinama, srećna što je prošla samo s malim ožiljkom, i odlučila da od tog trenutka u muškarcima uživa do granica izdržljivosti: izgubila je veru u ljubav, ali ne i u ljubavnike Poznata televizijska voditeljka posle uspešnog odstranjivanja tumora na dojci pila je šampanjac u ogromnim količinama, srećna

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić

Nije prošlo ni tri dana od operacije tumora kad se Mileva Pavlović Džomba, lepotica i diplomirani filozof, pojavila pred kamerama u haljini ispod koje su se videli konci i, kao da se ništa nije dogodilo, vodila svoju autorsku emisiju Neispričane priče na Televiziji Stankom. Pre odlaska u bolnicu ova spisateljica, profesorka filozofije i televizijska voditeljka oprostila se od slatkog života mireći se sa činjenicom da će ostati bez jedne dojke i da će morati da nosi periku. Mislila je da više nikad neće biti sa muškarcem i plakala gledajući se u ogledalu u svom bolničkom apartmanu. Žalila je za svim frajerima koje je odbila, knjigama koje nije napisala, putovanjima na koja nije otišla i bilo joj je krivo što se nikad nije fotografisala bez odeće. Ipak, u operacionoj sali se nije odigrala nikakva tragedija. Benigni tumor je lako odstranjen i ona je ostala čitava i zgodna.
Mileva je zavodnica i intelektualka koja svaki dan nosi ruž i visoke štikle i čita ozbiljno štivo. Platonov idealizam je za nju nepojmljiv isto koliko i skladan brak. Ona je surovi heraklitovac za kog je sve vatra i rat, i zahvaljujući tom životnom stavu na bolničkom stolu se borila viteški.
- Odeljenje za onkologiju je u samoj svojoj biti jezivo mesto. Tražila sam apartman kako ne bih gledala bolest i smrt oko sebe. Kad sam ušla u tu sobu, bila sam očajna. Objasnila sam sebi da ću verovatno odatle izaći kao bogalj i trudila se da se priviknem na tu činjenicu. Pred odlazak tamo svaki dan sam išla u šoping, što me je sprečilo da padnem u duboku depresiju. Potrošila sam ogroman novac za garderobu i kozmetiku pod izgovorom da mi to sve treba za boravak u bolnici. Kupila sam nekoliko pari papuča, bade mantila i kreme za telo, a ništa od toga nisam imala prilike da koristim. Htela sam samo da tu sobu ispunim lepim stvarima. Nosila sam čak i brushaltere. Svima sam naručivala korpe s cvećem kako bi sivi prostor izgledao vedrije. Shvatila sam da u bolničkom krevetu takav kič stvarno greje dušu.
Kad je saznala da je bolesna, nije stigla da padne u očaj jer je odmah sa svim prijateljima i poznanicima podelila svoju muku. Zvala je telefonom čak i ljude s kojima je izgubila kontakt.
- Rešila sam da svoj teret svalim na druge. Svima koje poznajem ispričala sam

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.