Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 18
Ok!
Broj 24
Kuhinja Dragoljuba Đuričića
Kuhinja Dragoljuba Đuričića
Poznati bubnjar izbegava da jede meso, čak se zalaže za uvođenje goveđih, jagnjećih i svinjskih pasoša, jedini je poznati Cetinjanin koji ne voli pršutu, ali to ga nije sprečilo da u krugovima pijačnih prodavaca od revolucionara bude unapređen u kuvara, jednako zahvaljujući reklami za posuđe i veštini koju je stekao pripremajući jela za sina Andriju
Piše: Tanja Petrović
Photo: Branko Pantelić
Nisam gurman, retki su periodi kad baš želim da pojedem nešto pikantno. Inače, u Srbiji je, zbog silnih slava, najteže pregurati decembar i januar, pa se tek negde krajem februara vratim u normalu i počnem ponovo da uzimam hranu koju mi organizam traži - otkriva Dragoljub Đuričić. Tvrdi da ne uživa previše u određenim ukusima, osim kad zavlada potpuna dokolica, pa je jedina zabava da se društvo okupi u restoranu i merači uz klopu. Za sebe kaže da je čovek povrća, koje obožava, dok bi meso mogao da ne jede i godinu dana. Ali, kad je na dugim i iscrpljujućim turnejama, koje iziskuju mnogo snage, u restoranima se teško odlučuje za vegetarijansko jelo, pošto ne bi mogao da izdrži naporne svirke.
- Nigde u svetu vegetarijanska kuhinja nije baš uzdignuta na visok nivo, a i članovi orkestra najčešće jure samo stek i meso, plaše se da probaju neko lokalno jelo. Ja nisam tako izbirljiv, volim da uzmem čistu egzotiku. Jednom sam u nekom singapurskom restoranu probao i zmiju, ali sam mislio da je jegulja. A definitivno ne bih mogao da jedem skakavce i druge insekte - priznaje.
Užasavaju ga čuvene srpske egzibicije poput teleće ili ovčije glave, koja se cela, zajedno sa očima, iznese na sto. To ga potpuno deprimira, pa izgubi apetit. Jednom prilikom je, iako je bio počasni gost, odbio ljubazne domaćine koji su pripremili glavu divokoze.
- Bio sam na nekom norveškom džez festivalu, u planinskom gradiću Vos, iznad Osla. Bilo je fantastično, čak sam dobio i neku nagradu, navodno za pevanje, mada nikad u životu nisam pevao, nego rikao. Njima se to očigledno dopalo, a na kraju su nam priredili i svečanu večeru. Mene su postavili u čelo trpeze na kojoj se ubrzo obreo i jarac. Bio sam zapanjen i potpuno izbezumljen. Domaćinima sam se izvinio da imam nekih stomačnih problema i nisam ništa okusio, toliko mi je bilo loše.
Doduše, jeo je on sto puta i ovčiju glavu i druge slične poslastice i nema ništa protiv ukusa, ali ima protiv očiju. Užasava ga kad mora da ih gleda i jedva čeka da i kod nas svako goveče, krava ili ovca dobiju stočni pasoš, pa da više ne može da ih kolje i ubija ko kako stigne. I da u mesari vidi samo odreske, a ne i ostale delove tela.
Više od dvadeset godina nije jeo ni kokošje meso, a glavni krivac za to je baka.
- Rođen sam na Cetinju, a kad sam imao osam godina,
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
