Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 18
Ok!
Broj 24
Moj dom: Nenad Đorđević
Tajkunski snovi u krevetu kneza Miloša
Biznismen, čija bi biografija mogla da posluži kao scenario za tipičan balkanski triler, u svom stanu u Budvi, u kome dominiraju muzejski nameštaj i crteži Pikasa i Dalija, uz suprugu Vesnu i sina Nikolu pravi velike poslovne planove koji obuhvataju otvaranje nekoliko raskošnih hotela
Piše: Vesna Čađenović
Photo: Risto Božović
Kada je sredinom devedesetih kupio stan na drugom spratu lepe, crvene četvorospratnice u budvanskom naselju Maine, Nenad Đorđević je odahnuo. Svojoj porodici, nevenčanoj supruzi Vesni i sinu Nikoli, obezbedio je idealno mesto za letovanje u kom borave svake godine, a sebi udobnost, jer do hotela Admiral, čiji je vlasnik, ima svega nekoliko koraka.
- Početkom devedesetih kupio sam plac što bi se reklo na neviđeno. Bio sam u Beogradu kad me jedan prijatelj pozvao i obavestio da se u Budvi prodaje lepo parče zemlje. Pošto sam već imao ideju da na tom delu primorja izgradim hotel i bio u potrazi za dobrom lokacijom, odmah sam pristao, iako u tom trenutku nisam tačno znao ni gde se nalazi. Gradnja hotela je trajala dve godine. Za sve to vreme bio sam na relaciji Beograd-Budva. Ponekad, kao i sada, dolazio sam dva-tri puta nedeljno. U početku sam odsedao kod prijatelja, a kad je klub Admiral završen, uselio sam se u jedan od apartmana. Nikola je rođen tri meseca posle završetka hotela. S njim je, kad je bio ovde, bilo dosta problema. Noću se budio zbog muzike koja je dopirala
spolja ili zbog žagora gostiju koji u letnjim mesecima najčešće sede u bašti. Hotelski apartman, ma koliko lep, ne može da zameni toplinu i privatnost doma. Pre dvanaest godina, kad je počela da se gradi ova stambena zgrada, nisam mnogo o tome razmišljao. Još dok je bila u izgradnji, kupio sam stan u njoj. Tako sam spojio lepo s korisnim. Kad sam u Budvi, za tren sam u hotelu, dovoljno je da siđem niz nekoliko stepenica i već sam u svom uredu, a leti je ovde za Nikolu pravi raj. On i Vesna, čim se završi školska godina, spakuju kofere i dođu ovamo. Problem je kad treba da se vrate kući. Nikola se toliko rastuži da mi ga je žao. Mnogo se vezao za ovo mesto.
Porodične igre
Đorđević u svojoj poslovnoj imperiji ima nekoliko hotela, ostrvo nadomak Budve koje će, kaže, pretvoriti u raj na zemlji ako se dogovori s lokalnim vlastima, a u Beogradu ga čeka i rad sa studentima, jer je dekan i jedan od predavača na svom Fakultetu za menadžment malih i srednjih preduzeća. Kaže da mu je, ma koliko imao obaveza, porodica na prvom mestu i uvek nađe vremena da bude sa svojom decom, tridesetjednogodi šnjom kćerkom Asjom i desetogodišnjim sinom Nikolom.
- Oduvek sam umeo savršeno da organizujem svoje vreme. Lako sam uspevao da uskladim poslovne i porodične obaveze. Nikada se nisam libio nijednog posla u kući, niti sam ih delio
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
