Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 18

Ok!
Broj 24

Radmila Đurić

Važni saveti leteće mame

Urednica i voditeljka Beogradske hronike na državnoj televiziji, koja za vreme svoje emisije ni na trenutak ne dozvoljava gledaocima da se pomere od televizora, žali za propuštenim trenucima kraj kćerke Vere, sina Despota i supruga Gorana, koje je morala da zapostavi zbog profesije

Piše: Piše Žaneta Apostolovski
Photo: Marija Ćalić

Kratko ošišana, visoka i vitka Radmila Đurić, urednica i voditeljka Beogradske hronike na nacionalnoj televiziji, majka četrnaestogodišnje Vere i osmogodi šnjeg Despota, energična i elokventna, u početku je toliko zbunjivala gledaoce da su mnogi od njih pisali pisma i apelovali telefonom da sporije govori. Ali, ona jednostavno ne može da ćuti, jer veruje kako sva osećanja mora da iskaže rečima.
- Nisam živa dok ne pričam. Svesna sam da energija s kojom radim svoj posao može ponekog da uznemiri, ali ima mnogo onih koji cene moju iskrenost prema sagovornicima i gledaocima. Verujem u ono što radim i sigurna sam da za taj sat vremena niko neće zaspati pred televizorom.
Radmila je na državnoj televiziji počela da radi kad joj kćerka napunila dve godine i u novinarstvu nije preskočila nijedan stepenik. Startovala je kao saradnik beogradske rubrike, tamo radila sve dok nije dobila status honorarca, a zatim i posao za stalno.
- Bila je to teška borba koja se, ipak, isplatila. Nije išlo lako, jer je Vera bila mala, a suprug je radio nekoliko poslova. Ali, pripadam generaciji koja se ni u šta ne upušta s pola snage. Od jutra do sutra bila sam na poslu, što se ni danas nije mnogo promenilo.
Veru je upisala u vrtić, ali je dodatno morala da angažuje i čitav tim koji će čuvati devojčicu. Osim tate, u pomoć su priskakali i baka i ujak.
- Porodila sam se u dvadeset šestoj godini. Trudnoću nisam doživljavala kao neku veliku dramu, ali kad sam s Verom došla kući, stalno sam proveravala da li diše. Brzo sam se navikla na novu situaciju i savršeno sam se organizovala. Shvatila sam kako je materinstvo najprirodnija stvar na svetu i da od toga ne treba praviti nikakvu filozofiju.
Posle šest godina Rada je dobila i sina. Iako je do tada pomalo sebično verovala da su deca luksuz, mali Despot je vrlo brzo promenio njene stavove. Maštovit, duhovit, emotivan i radoznao, ubedio je majku kako njeno dete ne mora da ima sve petice u školi, da je prilično dosadno godinama trenirati isti sport, kao i da su nestašluci sastavni deo odrastanja i detinjstva.
- Njemu je zaista sve dozvoljeno, pa i poneka trojka. On je drugačiji od Vere. Veća je maza, još je nezreo i čovek od njega ne može mnogo ni da očekuje. Vera je super đak i izuzetno ambiciozno dete. Nije samo reč o ocenama, ona ne bi dozvolila da drugi budu bolji od nje, i taj pobednički duh treba negovati. Mislim da smo nas dve u svakom pogledu

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.