Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 18
Ok!
Broj 24
Moj dom: Mirka Vasiljević
Tajna devojačke sobe
Mlada glumica ne voli da ostane sama u velikoj porodičnoj kući jer čim čuje i najmanji šum, u paničnom strahu od lopova odmah se sprema da beži, najbolje se oseća kad su sve prostorije pune ukućana i gostiju čak i ako prave nered i galamu, a ponekad joj se desi da kad se vrati iz ludog noćnog provoda, otkrije da je njen krevet zauzet
Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić
Mirka Vasiljević živi u punoj kući u kojoj nikad nije dosadno. Čim se ujutru probudi i izađe iz svoje sobe, sreće se sa ukućanima. Na putu od kreveta do frižidera bar triput mora da kaže dobro jutro. Osim roditelja i mlađeg brata Nikole, životni prostor deli s tetkom i njenom porodicom, a vrlo često su tu baka i deda koji stanuju u Nemačkoj. Gosti su u njenom domu svakodnevna pojava, pa u kući postoje dve dnevne sobe i dve terase, kao i nekoliko rezervnih spavaćih.
U školi i na snimanjima, pa i u kafićima i klubovima, Mirki je često dosadno, kod kuće se najbolje provodi. Dok većina njenih vršnjaka još uvek nije iskusila čari noćnog provoda i uzbudljivog posla, ona se, kao da je deset godina starija od njih, već zasitila brzog života. Umesto za avanturama, čezne za slobodnim vremenom i lenčarenjem u porodičnom gnezdu. Često uveče, umesto da ode na žurku, sedne u taksi i vrati se kući.
Zbog posla se upisala u privatnu gimnaziju, pa u školu ide kad hoće, a ne kad mora.
Ubrzano odrastanje
- Najviše mi se dopada što nastava počinje u devet ujutru pa ne moram da ustajem pre nego što svane. Ne moram da brinem ni o prevozu jer po mene dolazi privatni autobus. Mogu da izostajem koliko god zahtevaju druge obaveze, a onda to nadoknađujem pohađanjem nastave u večernjim časovima ili u dogovoru s profesorom pišem poseban rad. Svaki dan imam najmanje četiri izostanka. Samo jednom sam ostala na svim časovima, do pet po podne, i to je bilo čudno iskustvo. Saznala sam da je zgrada posle tri sablasno prazna jer većina đaka odlazi pre vremena. Mada ne moram mnogo da učim, jer me na to niko ne primorava, vrlo sam savestan učenik. Najveća sam štreberka u celoj školi.
U osnovnoj, dok još nije postala filmska i televizijska zvezda, trudila se da što manje vremena provodi s porodicom. Kad nije sedela u školskoj klupi, bila je napolju s društvom. Roditelji su stalno morali da je jure i mole da dođe na ručak ili večeru.
- Nigde nisam mogla da se skrasim. Čak i kad sam bila kod kuće, niko nije mogao da me nađe. Večito sam bežala iz sopstvene sobe jer mi je tamo bilo dosadno. Umesto u svom krevetu, spavala sam u dnevnom boravku ili kod brata. Kad bi mi došle drugarice, terala sam ukućane da oslobode ceo prvi sprat kako bi nam bilo komotno. Sad sam se potpuno promenila, mogu ceo dan da provedem u svojoj sobi koju sam preuredila po sopstvenom ukusu. Volim da
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
