Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 17

Ok!
Broj 23

Kuhinja Ivane i Ane Kukrić

Naše ribolovačke priče

Prelepe sestre, obe poznate manekenke, seksi liniju ne duguju umerenoj ishrani: radosti zbog velikih uspeha, kao i tugu posle dramatičnih ljubavnih brodoloma, najbolje podnose uz ogromne količine dobro spremljene ribe ili roštilja i duge sestrinske razgovore

Piše: Boris Jakić
Photo: Marija Ćalić

Iako izgledaju kao da žive na vodi i vazduhu, kao da ih je sama priroda klesala, sa savršenom građom Male sirene koja sedi na steni u kopenhagenskoj luci, sestre Ivana i Ana Kukrić ne samo da jedu mnogo i često već im se neretko događa da preteraju s raznim gurmanlucima. Poznate manekenke, svetske putnice iz Zemuna, izazivaju nevericu kod svojih koleginica kad ih vide kako se do mile volje slade kolačima i tortama. U kuhinji provode malo vremena, onoliko koliko je potrebno da se pripremi ukusna salata i pasta, a da se pri tom ne napravi veliki rusvaj.
- Mama Biljana nam često kaže da je od nas u kuhinji veća šteta nego korist - priznaje dvadesetsedmogodi šnja Ivana koja poslednjih godina živi i radi u Americi. - Ni kao klinke nismo se zavlačile u kredenac među šerpe i tiganje; kuhinja je za nas oduvek bilo mesto dobre hrane, a ne mukotrpnog rada. Premda nisam vična pravljenju tradicionalnih jela, veoma sam vešt poslastičar. Kad sam videla da mami baš ne ide od ruke pravljenje kolača i torti, preuzela sam tu obavezu na sebe. Obožavam slatko. Na slavi kod jedne prijateljice pojela sam punu tacnu kolača. Toliko sam se prejela da sam sutradan dobila temperaturu.
Vitko telo i besprekorno čista koža nisu rezultat trikova kozmetičke industrije i iscrpljujućeg vežbanja u teretani. U slučaju sestara Kukrić genetika je odigrala presudnu ulogu.
- Jedemo gotovo sve. Posebno Ivana - kaže dvadesettro-
godišnja Ana, manekenka i apsolvent industrijskog dizajna na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. - Ranije sam bila veoma komplikovana kad je ishrana u pitanju: jela sam samo pice i paste, ali danas se na mom meniju nalazi povrće i kuvana hrana, kao što su sladak kupus ili punjene paprike.
Putujući svetom, upoznajući različite kulture i nacionalne kuhinje, Ivana je shvatila da od roštilja nema bolje hrane.
- Kad dođem kući u Beograd, tata Boban mi svaki drugi dan sprema roštilj. Pravi je majstor. Volim našu kuhinju, konzumiram mnogo mesa jer mi ono zadovoljava energetske potrebe organizma. Jedem često i mnogo, što se po mojoj liniji ne da zaključiti, ali veliki sam gurman koji teško odoleva izazovima iz tanjira. Uprkos ljubavi prema ukusnom zalogaju, nikad ne jedem posle dvadeset sati. Baš u u izuzetnim prilikama, kad odem na neku svečanu večeru, prekršim to pravilo. Takođe, izbegavam zapržena i masna, teška jela.
Još kao vižljaste devojčice, po temperamentu i energiji slične Pipi Dugoj Čarapi, sestre Kukrić su

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.