Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 17

Ok!
Broj 23

Kuhinja Zdravka Brkića

Ugriz sa ukusom šampanjca

Provereni hedonista, ambasador slatkog života, čovek koji je mnogim restoranima profilisao meni i način služenja klope, veruje da su emocije najvažniji sastojak svakog jela a da penušavo vino daje poseban ton intimnom obroku

Piše: Tanja Petrović
Photo: Marija Ćalić

Ako čovek jede samo zato što je gladan, onda mu je sasvim svejedno koje je jelo u pitanju. Ali, ako želi nešto više, onda i u pripremanje treba uneti mašte. Klopa uopšte ne mora da bude neobična i egzotična da bi se u njoj uživalo - tvrdi Zdravko Brkić, brend ambasador kompanije Moet Hennessy za Srbiju. On smatra kako je deljenje hrane s nekim zanimljiv fetiš, ali i da se ne može jesti baš sa svakim, pošto je jedna stvar progutati fast fud na kiosku, a druga, sasvim ozbiljna, kad se s nekim sedne za sto da bi se obedovalo.
- To treba da bude razmena dobre energije i lepih ukusa, ali ne u preteranoj količini, jer davno je prevazi đena uverenje da je jelo dobro ako ga ima mnogo.
A Zdravko smatra da je i pripremanje sastavni deo uživanja u hrani.
- Naročito je zanimljivo kuvati sa emocijama. One su nezamenjiv začin. Kad želite da nekome spremite nešto lepo, bilo da je u pitanju ekskluzivno ili sasvim obično jelo, najvažnije je da ga dobro začinite. To je garancija ukusa. Uostalom, mislim da nije čudno što u hrani žene mnogo više uživaju od muškaraca, jer one imaju istančano čulo za prepoznavanje mirisa i ukusa, povezano s večnom željom da budu što lepše. To stvara specifičan odnos prema hrani, ali, nažalost, nije garancija da će žene biti bolji kuvari, jer retko mogu da se posvete samo kulinarstvu i budu vrhunski umetnici.
Kao neko ko se bavi šampanjcem, nastoji da ukloni zabludu uvreženu kod mnogih da je to čuveno piće veoma skupo i da se služi samo u specijalnim prilikama.
- Šampanjac ne zahteva skupu i ekskluzivnu hranu. Voli morske plodove, rakove, kavijar, ali dolazi iz Provanse, gde ljudi nemaju mogućnost da često jedu guščju džigericu, ostrige i druge poslastice. To je jedno od retkih pića koje može da se pije tokom celog dana. Sjajan je kao aperitiv, odličan uz hranu, a još bolji posle toga. Kažu da je to piće bogova, a pošto ima dve fermentacije, poseduje i mističnost i eleganciju. Veliki je izazov kad se boca, koja je odležala tri do pet godina u mračnom podrumu, konačno pojavi na svetlu dana i doprinese da ljudi budu zaista srećni.
Uz piće bogova dobrodošla su jednostavna jela, poput ćuretine s mlincima i mocarelom, ili sveže začinjen biftek s grilovanim povrćem. Ali, može se piti i uz neki fin, jednostavan desert, običan sladoled uz malo svežeg voća.
- I doručak sa šampanjcem je sjajan, samo ako imate za koga da ga spremite. To je onda slatka dilema: ko će prvi da se probudi i pripremi omlet s malo dimljenog lososa i kavijara. To je već nešto što obećava početak veoma lepog i uspešnog dana.
Odrastao je na tradicionalnoj, maminoj kuhinji i nikad nije imao problema s hranom. Uvek je jeo sve, bez biranja. Jedino ni danas ne voli pečenje, nikad ga nije čak ni probao, naprosto ga ne privlači. Dopadaju mu se neka sasvim obična jela, poput rižota s piletinom i pečurkama, koji može da se oplemeni grilovanim kruškama što će mu dati egzotičan ukus. Ni pečurke dugo nije jeo, strahujući da su otrovne, ali ih zato poslednjih godina tamani u svim varijantama. Veoma je ponosan na srpsku kuhinju, a kao iskusan brend menadžer smatra kako bismo svetu mogli da ponudimo mnogo naših tradicionalnih jela, počev od sarme koja se satima tiho krčka.
- Veoma mi je žao što Srbije nema na Travel channelu jer ceo svet nastoji da na taj način propagira svoju kulturu. Mislim da bi stranci, osim našim klasičnim jelima, bili oduševljeni i svinjetinom sa rolovanim suvim šljivama. Naravno, uvek je najzanimljivija mamina kuhinja, ona na kojoj smo odrasli, ali ne možemo se hraniti nečim sasvim jednostavnim, a stalno pričati o škampima i jastozima.
Zdravko ima tu sreću da često odlazi na Karibe i Kubu, a tamo ima prilike da gotovo svakodnevno uživa u škampima i jastogu.
- Jeo bih ih svaki dan, ali treba da su dobro pripremljeni. Nije mudrost staviti ih na roštilj, ali su začini ono što im daje dušu. Meso je svuda isto, povrće je takođe manje-više slično, ali travke daju originalan ukus svakom jelu. Veoma me raduje što poslednjih godina u Beogradu, osim obične salate, mogu da se nabave rukola, stela rosa, ajsberg i druge vrste. Takođe je divno što na gotovo svakoj tezgi ima čeri paradajza, čudesno slatkastog i sasvim različitog od običnih vrsta na koje smo navikli.
Ponosan je na činjenicu što je jedan od najpoznatijih svetskih brend menadžera za šampanjac bio oduševljen srpskom kombinacijom: mladim kajmakom, dvopekom i čeri paradajzom. Kajmak, originalni domaći proizvod, koji još nije počeo da vri, sjajno se slaže sa slatkastim pićem.
Kao čovek koji poznaje brojne rafinirane vrste ovog vrhunskog vina, svim silama se trudi da ljudima objasni kako se u njemu može uživati uz malo novca, važno je samo da je društvo pravo.
- Neko može da ode u luksuzni restoran i naruči izuzetno skupu hranu, a neko da s dragom osobom u radnji nabavi jednu flašu i neko fino voće s pijace, recimo breskve, čija se tekstura odlično slaže s mehurićima, pa da uživa na terasi, u stanu ili čak na klupi u parku. Ne mora se uvek tražiti poseban razlog za slavlje, dovoljno je radovati se društvu drage osobe, novom danu, uspešno okončanom poslu. I treba biti spreman na istraživanje novih, nepoznatih mirisa i ukusa, jer šampanjac je podjednako dobar i uz voćni doručak, brzi ručak ili romantičnu večeru udvoje.
Oduševljen je činjenicom što su poslednjih godina patlidžan i tikvice konačno dobili mesto koje zaslužuju, jer su ranije spremani u nekoliko krajnje nezanimljivih varijanti, a sad su obavezni u gotovo svakom trendi jelu.
Zdravko voli i slatkiše, uglavnom one jednostavne, koji su ranije smatrani za obične, ali su u rukama veštih kuvara postali vrhunske poslastice, poput crème brulea ili karamel-krema. Obožava dobar kolač od sira, ali je u Beogradu malo onih koji imaju pravu dozu kiselosti i slasti. Ponekad nema ništa ni protiv dobre švarcvald torte ili običnih palačinki sa orasima i šećerom, po bakinom receptu. Cenu čokoladu, jaku i gorku, jednostavno ne može da preskoči i srećan je što sada može da je nabavi i u rodnom gradu.
Spreman je na razne kombinacije ukusa, posebno u salatama. U običnu, zelenu, rado dodaje brojne začine, vinsko sirće, egzotično ulje, ali i malo pršute ili nekog drugog sastojka koji će joj dati novu dimenziju. Japanska kuhinja ga je oduševila baš zbog toga što je jednostavna, a prvi put ju je probao u - Dubaiju.
- Bilo je vreme da se okrenemo laganijoj hrani. Ne kažem da nisam pobornik dobrog roštilja, ali ne baš svakog dana. Ne verujem da bih na Saboru trubača u Guči naručio cezar salatu. Naprotiv, volim svadbarski kupus s nekoliko vrsta mesa, koji se bezmalo raskuvao. A prava stvar uz to je fantastična proja. Mislim da je to idealna kombinacija, fascinantan obrok u kome bih mogao da uživam, posebno ako se proja napravi samo od kukuruznog brašna i bude veoma tanka. Ili ako se posluži s kajmakom, jer mudrost i jeste u običnim, jednostavnim stvarima.
Voleo bi, kaže, kad bi mlađi bili spremniji na eksperimente i istraživanja.
- Jednog dana neko će vas procenjivati i po tome šta jedete. Prilikom donošenja poslovnih odluka, partneri će po onome šta imate u tanjiru otkriti i vaš odnos prema životu, jer to je najbolji pokazatelj psihološkog profila. Naravno, to ne znači kako treba iz korena menjati navike, već da se treba okretati i lepim stvarima, koje nam više nisu nedostupne, samo ih treba prepoznati. Fast fud je najveće zlo koje može da zadesi jedan narod, a čini se da nije daleko vreme kad će se i u beogradskim restoranima uz doručak služiti čaša šampanjca, što je sjajan početak dana koji garantuje još bolji završetak. Treba se time iskreno zabaviti i tražiti lepe, prave izazove.
Hedonista i po pozivu kojim se bavi, i po filozofiji konzumiranja hrane, Zdravko obožava da spaja naizgled nespojivo, poput krušaka i rižota. Ipak, najprijatnije otkriće je doživeo na Kubi, na kanadskoj večeri Festivala cigara, koje su pored šampanjca njegova velika strast.
- Poslužili su nas tostom s grilovanim kruškama, rokfor sirom i sosom od crvenog voća. Ta kombinacija zvuči veoma čudno sve dok se ne proba: na tanko parče tostiranog ražanog hleba prvo se stavi grilovana kruška, pa listić sira, onda opet kruška i na kraju malo sosa od crvenog voća. To je potpuno čudesna stvar. Posebno uz crveno vino ili crveni šampanjac. Verujem da u životu treba pobeći od stereotipa. Za šampanj kuhinju dovoljna je tek želja da se uživa u društvu drage osobe, jer gotovo svako jelo može da probudi emocije. Šta god da napravite, bitno je da to uradite od srca. I sigurno će biti - pun pogodak.

Recepti:

Koktel od rakova

Ćureće grudi s mocarelom i tikvicama

Biftek s bosiljkom i grilovanim povrćem

Rižoto s pečurkama i piletinom

Voćni desert s kremom