Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 16

Ok!
Broj 22

Moje putovanje

Solun

Slikarka Kosovka Marinković, čija dela u duhu holandsko-flamanskog slikarstva poseduju brojne poznate ličnosti svetskog džet-seta, u velikoj grčkoj luci otkrila je muzej u kome se čuva grobnica Filipa Makedonskog, kao i fantastičan pogled na grad s vrha Belog tornja, u obližnjem Kozaniju jedva je odolela da ne naruči bundu koju bi joj napravili za nekoliko dana, ali zato nije propustila priliku da proba čuveno vino recinu i uživa u zvucima buzukija

Ove godine sam mesec dana boravila u Grčkoj. Deset dana sam provela u Solunu, u kući svojih prijatelja, a ostalo vreme obilazeći zaista predivna primorska i planinska mesta ove, pretpostavljam, većini nama izuzetno drage zemlje.Grčka se prostire na oko 132.000 kvadratnih kilometara. Tri četvrtine teritorije pokrivaju srednji i visoki planinski predeli, među kojim dominira Olimp, koji je posle Rile u Bugarskoj najviša planina Balkana, i nalazi se iznad antičkog grada Diona, oko sedamdeset kilometara južno od Soluna. Obala Grčke je duga negde oko petnaest hiljada kilometara, a ima oko tri hiljade ostrva. Najveće je Krit, kolevka legendarnog Zevsa, na krajnjem jugu Mediterana, koji je zbog izuzetne lepote veoma popularna turistička destinacija. Obalu, s velikim brojem čistih peščanih plaža, zapljuskuju tri mora: Sredozemno, Jonsko i Egejsko.
Antičko bogatstvo Solun, po veličini drugi grčki grad, iza Atine, jedan je od najstarijih u Evropi. Zapravo se zove Tesaloniki. Ime mu je dao makedonski kralj Kasander po svojoj ženi Tesaloniki, koja je bila kćerka Filipa Makedonskog i sestra Aleksandra Velikog.
Atmosferu ovog neverovatnog grada najbolje možete upoznati kada padne noć, i kada na uskim, kaldrmisanim ulicama počinje da buja život. Ali pre toga obavezno obiđite neke od značajnih kulturno-istorijskih spomenika kojima Solun obiluje, kao što je Arheološki muzej. Reč je o jednom od najboljih muzeja u Evropi, u blizini poznatog Belog tornja, gde se čuva grobnica Filipa Makedonskog, koja je otkrivena 1977. u Vergini. Takođe, muzej poseduje veliku kolekciju raznoraznih predmeta i dragocenosti koji dočaravju istoriju grada još od praistorijskih dana. Kao papirus Dervenije iz trećeg veka pre naše ere, jedini netaknuti papirus nađen u Grčkoj, ili autentične čaše iz helenističkog doba.
Beli simbol Što se tiče Belog tornja, simbola grada, koji sam prvi put videla pre dvadesetak godina, on i danas tamo stoji, ne više tako beo, ali još uvek impozantan. Obišla sam i muzej u sklopu tornja sa eksponatima iz istorije Soluna od 300. do 1500. godine naše ere. Posle razgledanja i divljenja vizantijskoj umetnosti popela sam se do vrha, i sela u kafić na samom krovu odakle se pruža prekrasan panoramski pogled na ceo grad.
Poseta praistoriji Sledećeg dana rešila sam da posetim neke od brojnih crkava koje dotiraju iz različitih vremenskih perioda. Najviše ih je u solunskom Gornjem gradu. Bila sam zadivljena lepotom fresaka u crkvi svetog Đorđa koja je građena u 4. veku, kao i onih u crkvi Agios Nikolas Orfanos. Naredni dan je bio rezervisan za Verginu, poznatu i kao Aigai, a nalazi se na šezdeset kilometara zapadno od Soluna. Filip Makedonski, otac Aleksandra Velikog, ovde je izgradio pozorište i masivnu palatu koja je, kao i pozorište, otkopana i u kojoj je nađeno na stotine humki od kojih neke dotiraju još iz kamenog doba.
Pijačni dan Zadovoljstvo mi je naravno pružio i poslednji dan boravka u Solunu. Iskoristila sam ga za šoping po radnjicama koje, nudeći raznorazne zaboravljene proizvode, u sebi imaju nekakvu nostalgičnu atmosferu. Tu sam našla ručno rađene keramičke vaze s tradicionalnim grčkim figurativnim slikama, mesingane tanjire, brojanice. Zanimljivo je bilo i na pijaci u srcu Soluna, gde vam tamnoputi, živahni trgovci nude sve i svašta, od
raznoraznih začina, preko ribe i morskih plodova, mesa, voća, povrća, maslina kojih ima čak više od deset vrsta. Inače, Grci su među najvećim proizvo đačima i izvoznicima maslinovog ulja koje iz njihovih luka Pirej i Siros odlazi u sve delove sveta, dok se na Kritu nalazi najveća koncentracija maslinovih stabala u svetu.
Brze bunde Kastorije Posle zaista interesantnog i prijatnog boravka u Solunu krenula sam ka Kozaniju i preko planinskog dela stigla u mesto Kastorija, na obali velikog istoimenog jezera u obliku potkovice. Pored ovog predivnog jezera, Kastorija je poznata i po krznu, odnosno po veštini tamo šnjih majstora da mala parčad krzna sastave u savršenu celinu. Postoje mnoge radnje gde možete naručiti bundu koja će biti gotova za nekoliko dana.
Gozba u kućnoj radinosti U Kastoriji sam boravila dvanaest dana, i sjajno sam se provela. Uživala sam u prijatnoj klimi i ukusu grčkih specijaliteta koje sam probala u malim kafanama koje su sastavni deo stambenih kuća. Najukusnija mi je bila melizano salata od patlidžana, dosta začinjena, ali i takozvana fava, slična našem pire krompiru koja se pravi od specifične žitarice. Inače, Grci pored ribe, koja je oduvek bila integralni deo njihove kuhinje, jedu i meso, najviše jagnjetinu, a svinjetinu i govedinu ređe. Možda najpoznatiji proizvod Grčke kuhinje jeste giros, ali ja bih se pre opredelila za suvlaki, ražnjiće, najčešće jagnjeće, kod kojih se meso na štapiće nabada kombinovano s povrćem.
Buzuki i recina Jedne večeri, posle ukusne večere u maloj kafani smeštenoj u jednoj od uzanih ulica nedaleko od jezera, probala sam recinu, najpoznatije grčko vino. Ljubazni domaćini su mi ispričali kako se pravi, a način je vrlo specifičan: dodaje se smola koja se dobija iz drveta zasecanjem stabala i ceđenjem, kako bi se sprečila oksidacija. Druženje s Grčkim prijateljima uz fantastičnu recinu i dva momka koja su pevala uz buzuki, nastavilo se do kasno u noć.