Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 16

Ok!
Broj 22

Kuhinja Jelene Blečić

Mali noćni piknik

Poznata slikarka više voli umetnost na tanjiru nego obilan obrok, u slobodno vreme radi vežbe za čulo ukusa, nekada je u stanju da sama sebi ulovi ribu za večeru, a najviše uživa kada s prijateljima Gogom Grubješić i Aleksandrom Đorđevićem pobegne u prirodu

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić

Jelena Blečić više voli da ruča na travi nego za stolom, gotovo svaki sunčan dan koristi za izlet u prirodu, a uža specijalnost su joj noćni piknici jer je preko dana suviše uzbuđena da bi jela. Gozba za nju počinje tek kad padne mrak. Osim iz crtanja, može da drži lekcije iz dobrog provoda. Pravi je boem, voli lepo da pojede, ali najvažnije je da joj je puna glava, a ne stomak.
Beskrupulozna je kad bira restoran. To mora da bude mesto gde je hrana prvoklasna, a društvo raspoloženo kao na žurci. Dosadno joj je među ljudima koji ne umeju da plešu i zbijaju šale, oseća se kao na izdržavanju kazne ako joj za stolom baš ništa nije smešno.
- Mnogo volim da sedim u kafanama, ali za mene je ključna atmosfera, a ne meni. Dešavalo mi se da poželim da pobegnem s mesta gde je hrana fantastična a konobari savršeno ljubazni. Ako mi se ne dopada raspoloženje među ljudima, onda smatram da tu ne vredi sedeti. Skoro sam se jako loše provela u lokalu u kome su hrana i osoblje bili vrhunski. Pre toga sam u kafiću jednu kafu gustirala satima a nisam ni poželela da naručim nešto drugo. Na kraju sam ogladnela i preselila se u obližnji restoran. Bilo mi je toliko neprijatno da mi je došlo da uzmem tanjir i odnesem ga tamo odakle sam došla. Volim mesta na kojima se osećam kao u nečijoj dnevnoj sobi na sedeljci.
Za nju je sam život sladak i jestiv, pa iako je veliki gurman, nije od onih koji su večito gladni delikatesa.
- Sve gledam sa lepše strane, što se vidi na mojim slikama. Mnogi su mi rekli da im one izgledaju ukusno i da ih podsećaju na dobar doručak, kao što je na primer Riba na žaru. Taj rad objašnjava moj šaljiv odnos prema svetu. U pitanju je igra reči. Naziv ove slike je slična dvosmislenost. Ne ulazi sva hrana na usta. Da bih bila potpuno sita, dovoljno mi je da uživam u lepom danu, pročitam dobru knjigu ili pogledam zanimljiv film. Baš zato često zaboravim na želudac i nehotice gladujem. Dešava mi se da ništa ne pojedem ceo dan, pa se onda uveče prejedem. Osećam životinjski nagon u sebi, ali baš tad mi najviše prija tanjir salate. To je inače moja omiljena hrana, i kad god je jedem, to je za mene svečanost.
U slobodno vreme se bavi treniranjem čula ukusa. Najefektnija vežba joj je obrok u prirodi posle napornog pešačenja ili bavljenja sportom.
- Smatraju me čudakom zato što vrlo često bežim iz grada. Imam potrebu da boravim na čistom vazduhu više nego svi ljudi koje poznajem. Kad sam u divljini, nije mi važno šta ću da jedem. Može da me oduševi i običan krompir, ili kobasica ispečena na vatri usred šume. Kao dete svakog vikenda sam išla na planinarenje s roditeljima i njihovim prijateljima. Ništa mi nije bilo slađe od skromne večere pripremljene od namirnica koje smo nosili u rančevima. U prirodi do najfinijih detalja razaznajem ukuse i uživam u njima. Nikad neću zaboraviti letovanja na Mljetu kad sam kao dete sama sebi lovila ribu za večeru. Izveštila sam se u hvatanju ribe list. To nije bilo lako jer je ona jako brza, a kad stoji ne razaznaje se na morskom dnu. Trebalo je biti dovoljno brz i dohvatiti je malim harpunom u trenutku kad zapliva.
Kao ekspert za piknike ima pravu izletničku korpu.
- Dobila sam je na poklon od prijatelja koje nije mrzelo da je donesu čak iz Amerike. Retko je koristim jer nije lako pešačiti s njom, a za mene je izlet nezamisliv bez hodanja. U nju stvarno može da stane ceo ručak, ali najčešće nosim samo sendviče, termos sa sokom ili kafom i špil karata. Društvene igre mi prijaju samo u prirodi jer su tamo ljudi lucidniji i bolje raspoloženi, pa tablić podseća na ludu žurku i nikad nije dosadan.
Kad pravi roštilj na travi, nikad se ne prejede kako bi mogla slobodno da se kreće i misli. Jedan je od retkih izletnika koji posle ručka ne vole dremku ispod drveta.
- Svi moji obroci su minijaturni, jer želudac ne sme da bude preopterećen kako bi mogao da podnese dalju fizičku aktivnost. Posle napora na čistom vazduhu ukus klope je bolji. Seljačka hrana u tim situacijama ne može da se poredi s najfinijim delikatesima. Ništa nije slađe od sendviča posle skijanja na hladnom, čistom vazduhu ili plivanja od kog pomodre usne.
Sendviči su za nju umetnost, a ne fast fud. Kad ih pravi, ode u najbolje radnje kao što je Menatti, pa kupi dobro pecivo, italijansku pršutu, francuski sir, nemački buter, crne masline i egzotične začine. Obavezan ritual joj je premazivanje kriški hleba belim lukom.
- Obično ih pravim kao obrok koji se može poneti, a kad sam kod kuće, od istih sastojaka pripremim neku neobičnu salatu, a hleb izbacim. Ima ljudi koji ne mogu da ručaju bez peciva, ali meni to uopšte nije neophodno. Mogla bih da živim samo od salata, a kad osetim potrebu za žitaricama, iseckam kriške hleba na kockice i ubacim u činiju s povrćem. U detinjstvu nisam volela sendviče, mama mi ih je pravila i pakovala za užinu u školi. To je bilo nešto najsuvlje i najbljutavije na svetu, naročito oni od jučerašnjeg hleba. Užasan je osećaj kad dođe trenutak da se otpakuje smotuljak koji je ceo dan stajao zgnječen u školskoj torbi.
Kao i gotovo sva deca najviše je volela da jede prženo meso i krompir. Sve drugo je doživljavala kao zatvorski obrok.
- Bilo me je jako teško nahraniti. Kuvano jelo je za mene bila najgora kazna, a roštilj sam tamanila kao luda. Ali, to mi se jednom prilikom obilo o glavu. Na skijanju u planinarskom domu sam petnaest dana svako jutro doručkovala jaja na oko, a ručala ražnjiće i krompir. Do tada za mene nije bilo bolje gozbe i mislila sam da sam u raju. Posle nekoliko dana miris ulja na kom se prži doručak postao mi je nepodnošljiv, osećala sam mučninu čim se probudim i osetim kako dopire iz kuhinje u prizemlju. Tako su mi se pržena jaja ogadila, a ražnjići na meniju restorana postali stavka koju obavezno preskačem.
Kuvanje je za nju čarolija srodna slikanju.
- Dopada mi se da pripremam jela koja se po ceo dan krčkaju. To je vrlo uzbudljivo. Kad konačno obavim posao, mnogo sam srećnija nego kad smutim nešto na brzinu. Ranije sam pokušavala da naučim da mesim testo, ali nisam savladala tu veštinu. Uvek sam s podozrenjem gledala vrsne kuvarice koje su me mnogo puta uveravale kako je umesiti kiflice najlakša stvar na svetu. Bila sam ubeđena da mi to namerno govore kako bih se ja osećala nesposobno. Nekoliko puta sam se okušala, i svaki put napravila nešto tvrdo i bezukusno. Ne bih mogla sama sebi da pripremam obrok jer tu nema hemije. Kad sam sama, mrzi me i da napunim frižider, a kamoli da stanem za šporet.
Jelenina tehnika pripremanja hrane je originalna jer nije ni improvizator, ni dobar đak. Ne smišlja svoje kreacije i ne gleda u recepte, a ipak kuva sjajno.
- Imam mnogo kuvara, ali ih ne koristim iako pripremam isključivo klasična jela. Kad probam neko jelo i dopadne mi se, rekonstruišem ga u glavi i uspešno napravim. Ako sam dovoljno koncentrisana, u stanju sam da sednem i napišem recept za koji se kasnije ispostavi da se podudara s originalnim. Jedino je priprema deserta za mene misterija. Mogu deset puta da probam istu tortu i da ne razaznam kojih sve sastojaka tu ima. To je zato što me slatkiši nimalo ne privlače.
Iako su joj slike barokno kitnjaste, kad sprema hranu, u glavi joj je čist minimalizam. Neko bi mogao da pomisli kako ručak služi u šarenim tanjirima i pravi cvetove i srca od povrća, što inače radi četkicom na papiru, ali ona to smatra preterivanjem.
- Hrana je sama po sebi živopisna i ne treba joj ništa dodavati. Dovoljno mi je da vidim eksploziju boja u grčkoj salati, ne fale mi nikakvi ukrasi. Najčešće serviram obroke u običnim jednobojnim tanjirima na kojima kolorit povrća i začina dolazi do izražaja. O estetici brinem dok kuvam, a ne kad postavljam sto. Vodim računa o tome da jelo bude šareno i često, kad mi se učini da je previše monohromno, dodam neki sastojak koji ne utiče mnogo na ukus već pre svega na izgled.
Najneprijatnija gastronomska iskustva je imala u Meksiku gde je bila na studijskom putovanju. Svaki dan je išla u drugi restoran da bi pronašla jedan u kome može pošteno da jede, ali do kraja boravka nije uspela u tome. U toj zemlji se u životu najbolje provela i najmanje najela.
- Mnogo sam očekivala od te kuhinje, a totalno me je razočarala. Nisam otkrila nijedno ukusno jelo. Sve je preterano ljuto i masno, i to se savršeno očitava na licima meštana. Imaju hronične probleme s varenjem i viškom kilograma. Nisam lako odustala. Verovala sam da postoji bar jedno nacionalno jelo koje nije toliko loše, ali da je toga bilo, sigurno bih ga pronašla.
 U Francuskoj je degustirala najfiniju hranu i vežbala osetljivost nepca. Pošto ne voli slatkiše, oduševilo je što tamo umesto kolača na kraju obroka serviraju sir.
- Omiljena kuhinja mi je italijanska, ali u Francuskoj sam naučila da uživam u hrani. Volim japansku i kinesku klopu, ali nisam imala prilike da je probam u autentičnom obliku. Fasciniralo me je otkriće da pica ima potpuno drugačiji ukus u Italiji nego bilo gde u svetu. Ovde je to jelo potpuno iskvareno, jer je promašena suština. Tamo je testo napravljeno od najfinijeg brašna i ulja, a i ostali sastojci su vrhunskog kvaliteta. Kečap, loš sir i šunka na bezukusnoj podlozi nemaju nikakvog smisla. Francuzi su mršavi, ali su istovremeno veliki hedonisti, a ja se trudim da budem baš takva.

Recepti:

Namaz od jaja

Priprema: Jaja skuvati da budu polutvrda. Buter penasto umutiti, dodati sitno seckani luk i jaja isečena na kockice, malo senfa i vegete. Nakon toga umešati izmrvljenu fetu, seckani vlašac, biber i papriku. Mutiti mikserom kako bi se dobio penast krem. Ovaj namaz finog i rafiniranog ukusa može se koristiti uz crni hleb, u kombinaciji s kavijarom, lososom, šunkom.

Zeleni namaz

Priprema: Sir, slatku i kiselu pavlaku, so, biber i vegetu dobro izmešati. Dodati iseckani vlašac, peršun i kapar. Ovom namazu odgovaraće sve vrste crnog i belog hleba. Može se poslužiti s kobasicama, suvim jezikom ili kuvanom šunkom.

Tiramisu s malinama

Priprema: Penasto umutiti žumanca i šećer. Izmešati maskarpone i konjak, pa kašiku po kašiku dodavati masi od žumanaca. Kalup obložiti piškotama natopljenim u mleku, preko njih staviti polovinu fila i maline, zatim red piškota a odzgo ostatak fila. Tiramisu pokriti folijom i ostaviti da se hladi najmanje tri sata, zatim posuti kakaom. A najbolje je kolač praviti dan ranije.

Namaz od džigerice

Priprema: Na malo ulja propržiti kockice slanine, dodati džigericu, posoliti. Prženu džigericu ohladiti i samleti. Buter penasto umutiti, dodati biber, beli luk u prahu, mlevenu džigericu i na kraju seckane kisele krastavce i peršun.

Namaz od ovčjeg sira

Priprema: Sir dobro izgnječiti, dodati majonez, šafran, senf, so i biber. Koristiti kao namaz za sve vrste sendviča.

Korpice s karamel kremom

Priprema: Brašno pomešati s praškom za pecivo, dodati hladan buter isečen na listiće i zajedno izmrviti, zatim jaje, šećer i vanilin, umesiti sipko testo pa ga ostaviti u frižideru sat vremena. Kalupe posuti brašnom, pa ih obložiti testom debljine 1/2 cm, i peći u rerni oko 10 minuta, na 220 stepeni. Korpice ohladiti, u svaku staviti ohlađen krem od karamela i nekoliko lešnika, a odozgo sezonsko voće. Servirati hladno.
Krem pripremiti na sledeći način: u širu posudu staviti šećer, pa ga rastopiti na laganoj vatri, uz mešanje, i odmah dodati maslac i pavlaku. Kuvati još 10 minuta, a zatim dodati sok i koru od pomorandže.