Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 16
Ok!
Broj 22
Arijana Katavić, intimno
Drama zbog prevelikih grudi
Pevačica koja je pre nekoliko godina privukla veliku pažnju svojom atraktivnom figurom i provokativnim nastupom u grupi Flejm, a potom bez traga nestala, imala je čak osam hirurških zahvata na dojkama, prvo zbog toga što su joj se činile previše velikim, zatim kako bi sanirala nastale komplikacije
Piše: Nevena Šarčević
Photo: Branko Pantelić i privatni album
U eri pomame za uvećavanjem ženskih grudi estetskom hirurgijom, zahtev za suprotnim zahvatom izgleda nelogično. Međutim, nezadovoljstvo koje je Arijana Katavić, tada pevačica ženske grupe Flejm, osećala gledajući u ogledalu svoje krupne dojke bilo je toliko da čak ni rasprostranjena estradna teza što veće grudi, bolji koncert nije uspela da je pokleba u odluci da legne na operacioni sto kako bi ih smanjila. Još od srednje škole imala je komplekse uprkos oduševljenim muškim pogledima. Ipak, nije očekivala da će njena odluka za posledicu imati dve godine muka i patnje.
- U srednjoj školi grudi su mi naglo porasle. Bavila sam se košarkom i plivanjem, pa je i to doprinelo. Bile su jako teške i počele su da padaju. Na nastupe sam nosila po dva brushaltera i majicu za zatezanje, a osećala sam se kao da vučem jastuke. Često sam razmi šljala da ih smanjim, i kad sam se odlučila na taj potez, lekari su otkrili problem, poremećaj rada žlezda, koji je trebalo sanirati na početku da bi se išta drugo estetski sređivalo. Godina 2004, kad sam osamnaestog februara pošla na prvu operaciju, bila mi je najgora u životu. Rekli su mi da će otoci trajati dva meseca, a ja sam dodala još jedan, za svaki slučaj. Kada sam skinula gazu, nastupio je šok. Leva dojka mi je bila bezmalo na ramenu, desna gotovo ispod pazuha. Na licima ljudi oko mene primetila sam paniku. Nisam histerisala, verovala sam da će se stvari, ipak, nekako srediti.
Nakon samo dva meseca ponovo je legla na operacioni sto. Devetog marta su joj ugradili proteze, uz totalnu anesteziju.
- Zbunjivalo me je što su posle te operacije moje grudi i dalje bile nepravilnih oblika. Konci su sami ispadali. Morala sam ponovo pod nož devetnaestog maja. Menjali su mi proteze, i to pod totalnom anestezijom. Imala sam otvorene rane i ožiljke. Posle šeste hirurške intervencije počela je da mi curi neka nedefinisana tečnost, i to je trajalo non-stop, u tolikoj meri da sam morala da stojim iznad lavaboa. Doktori su mi rekli da je to čišćenje organizma i da će proći. Ali, čišćenje je trajalo čitavo leto. Nosila sam hrpu gaze i na snimanja i na putovanja. Bila sam usporena i oštećena.
U porodičnom okruženju, a ponajviše uz mlađu sestru Minu, borila se s teškim trenucima i krizama.
- U avgustu su konstatovali kako treba da otvore desnu dojku jer postoji mogućnost da je proteza oštećena. Operisali su je, ali ona je ponovo promenila oblik. Sve se pretvorilo u enigmu za mene, ali i za doktore. Bila sam očajna, nisam mogla da verujem da je i proteza pukla posle svega što mi se već dešavalo. Sećam se i operacije koja je usledila nakon upoznavanja s Bobanom Đorđevićem sa VMA. Rekao je da implanti moraju hitno da se vade i da sam verovatno osetljiva na određene konce. Sve su mi očistili. Jedva sam čekala završnicu ove noćne more.
Paklena završnica
Sedmu operaciju su obavili zbog cepanja reza, a osmom su Arijanine muke privodili kraju. Potrebno je još da se saniraju ožiljci.
- Uveče nakon osme intervencije temperatura mi je odjednom skočila na četrdeset. Pomislila sam: Bože, ovo je sve ili ništa, život ili smrt. Moj organizam se ipak izborio, čega sam postala svesna tek ujutro, kad mi je temperatura pala na trideset sedam. Roditelji nisu smeli da mi daju nijedan lek, samo su menjali obloge. Posle svega što mi se desilo ne krivim nikog, ali na sav glas savetujem devojkama da se dobro pripreme za bilo kakvu korekciju grudi, i tela uopšte. U ovom slučaju pravosnažna je čuvena izreka tri puta meri, jednom seci. Želju da se estetskim putem poboljša izgled i otkloni komleks i dalje poštujem: ko ima hrabrosti, nek se menja, ali da pazi.
Sada se oseća dobro i ne beži od muških pogleda, jer je sigurna u sebe. U vrelim letnjim danima, dok piše pesme Oliveru Dragojeviću, radi i na organizaciji za normalno planiranje porodice i bori se protiv nepotrebnih abortusa. Svoje iskustvo bez predrasuda i straha prenosi mladima računajući da će koristit bar polovini. Od jeseni kreće s predavanjima po srednjim školama i fakultetima, ali i na novu operaciju, devetu, kao i na predstavljanje dugo očekivanog solo albuma. Njeno iskustvo s podizanjem deteta mnogi smatraju veoma vrednom poukom za devojke i žene.
- Ostala sam u drugom stanju jer nismo pazili. Abortus mi nije ni padao na pamet. Bila sam trudna za vreme bombardovanja 1999. godine. I tad sam se borila, do šestog meseca sam radila, pevala po mostovima. Mojoj kćerkici se nije izlazilo dok se rat ne završi. Na dan potpisivanja primirja, koji je istovremeno moj rođendan, desetog juna rodila se Nera. Sada zajedno slavimo rođendan praveći višednevne žurke.
U telefonskom imeniku već dugo nema njenog bivšeg supruga Aleksandra. Izbrisao se samoinicijativno kada je Nera imala samo četiri meseca.
- Nisam mogla da funkcionišem s njim. Kao miš što u crtanom filmu s crvenom vrećicom preko ramena odlazi od kuće, tako sam i ja s detetom od njega otišla kod roditelja. Velika ljubav je nestala jer su prevagnule negativne stvari. Da sam na silu ostala, kćerka bi imala nesrećno detinjstvo, a ja sam želela da joj pružim srećno. Već tri godine Nera uopšte ne viđa oca. Sad nas dve na tu temu imamo poseban odnos: Nera mi bira dečka. Odlučuje koje osobine treba da ima i ko će to da bude. Čak je jednom tipu dala i broj mog mobilnog telefona. Zabrinula se za mene, jednom prilikom, kad je videla da sve moje drugarice imaju partnere, pitala je: Mama, a gde je tvoj dečko. Otad smo zajedno u akciji. Biću sa onim koji bude poštovao mene i moju kćerku. A do tada nas dve uživamo u životu, radimo matematiku, ćaskamo, pevamo, ali sve kroz igru, bez tereta. Jako je komunikativna i inteligentna, bez predrasuda kažem - na oba roditelja.
