Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 16

Ok!
Broj 22

Moj dom: Zlata Petrović

Soba za tone temperamenata

Posle nekoliko selidbi popularna folk pevačica je svoju oazu pronašla u Mirijevu, gde živi sa sinovima Mikijem i Jovanom, a za romantične trenutke s muškarcem koga je upoznala pre tri godine uredila je drugi stan

Piše:  Žaneta Apostolovski
Photo:  Marija Ćalić

Uvek raspoložena, neposredna i temperamentna folk pevačica Zlata Petrović posle dva braka i nekoliko selidbi skrasila se u Mirijevu gde u dupleksu živi sa sinovima Mikijem, iz braka sa Hasanom Dudićem, i Jovanom, koga je dobila sa Zoranom Pejićem. Estradna femme fatale, koju nijedan bivši nije uspeo do kraja da preboli, sa osmehom priznaje kako joj lakše da se odrekne muškarca, nego nameštaja koji je godinama kupovala u zemlji i inostranstvu.
Počela je da peva na insistiranje majke koja je u njoj prepoznala talenat za muziku, iako je tek je završila osnovnu školu i maštala da postane trgovac. Verovala je kako je to posao koji će joj doneti poštovanje meštana njenog sela Stubline. Ali život joj je krenuo u potpuno drugom smeru i nikada se nije pokajala zbog toga.
- Majka mi je u mnogim stvarima bila uzor. Bila je odlična pevačica, lepa i komunikativna, dobra domaćica. Kad sam završila osmi razred, živeli smo u selu, a tamo vladaju drugačiji zakoni. školovanje nije dolazilo u obzir. Mogla sam ili da se udam i ostanem da kopam, ili da krenem njenim stopama. Mama mi je predložila da probam s pevanjem, što me nije baš oduševilo. Znala sam i lepe i ružne strane njene profesije. Iako mi se sviđalo što je stalno bila doterana, smetalo mi je što je često bila odsutna i što je posle napornih nastupa kod kuće doživljavala ljubomorne scene. Kasnije sam shvatila kako od sudbine ipak ne može da se pobegne.
S obzirom na to da nije baš imala mnogo izbora, odlučila je da posluša majčin savet. Godinu dana su nastupale zajedno. Nije bilo kafane u okolini Stublina gde nisu radile. Kad je primetila da Zlata može sama da nastavi, majka se povukla.
- Pevala sam na vašarima, svadbama, pod šatrama i nikad se nisam pokajala zbog toga. Dobila sam angažmane i u inostranstvu. Dugo sam nastupala u jednom restoranu u Beču. Tamo sam kupila prvi auto i položila vozački ispit. Testove sam spremala u kafani. Srećom, preko nedelje nije bilo mnogo gostiju, pa sam svaku pauzu koristila za učenje. Bila sam veoma uporna. Odštampala sam sebi i prve plakate, jer je to bio veoma popularan način reklame. Otišla sam do fotografa, slikala se i zapucala u štampariju. Gde god sam nastupala, davala sam vlasnicima da ih lepe po šatrama i kafanama, pa su i ljudi koji nisu znali kako pevam dolazili da vide bucmastu crnku s loknama.
Presudan momenat u njenom životu dogodio joj se na jednoj svadbi u Parizu, gde je svirao i rođak Hasana Dudića, koji je izvrsnom pevaču i kompozitoru savetovao da Zlatu angažuje kao prateći vokal.
- Hasana sam upoznala na vašaru u Loznici. Pozvao me je da krenem s njim na tromesečnu turneju po bivšoj Jugoslaviji, i bez razmišljanja sam pristala. Zaljubili smo se jedno u drugo i veoma brzo sam ostala u drugom stanju. Venčali smo se deset dana pre rođenja našeg sina Mikija i u braku smo ostali pet godina.
Pesma koju joj je Hasan komponovao Dođi da mi ruke greješ odmah je postala hit. Brak se nije održao, ali je Zlata u svet estrade ušla na velika vrata. Temperamentna i energična, nastavila je da sama gradi karijeru. Posle šesnaest godina ponovo je stala pred matičara, a njen izabranik je bio Zoran Pejić Peja, tada popularni voditelj na Televiziji Pink. Ubrzo je rodila i drugog sina, Jovana, koji u septembru treba da krene u prvi razred osnovne škole.
- Oba moja braka trajala su po pet godina. Kod mene se sve završava na prvi pogled. Uvek slušam srce, a koliko će to da traje, stvarno ne znam. Takva sam i prema prijateljima, i u poslu. Bila sam veoma srećna, imam dvoje dece i želela bih da ih rodim još. Patila sam posle oba razvoda, ali nijednog trenutka nisam zažalila zbog  toga. Muka me je terala da budem još jača. Emocije sam krila i od najbližih, i jedino nikada nisam mogla da prevarim moju blisku prijateljicu Gordanu Božinovsku.
Kratak kurs zavođenja
U međuvremenu, zbog čestih kraćih ili dužih romansi, mnogi su za Zlatu Petrović tvrdili da je fatalna žena. Mada priznaje da joj prija kad to čuje, pevačica kaže da sebe ne doživljava tako.
- S bivšim muževima i muškarcima s kojima sam bila u vezama i vezicama ostala sam prijatelj. Nijedna žena nije išla u školu za vođenje ljubavi, i jedina formula fatalnosti je da to radi iskreno i od srca, bez obzira na to da li je reč o trenutku, jednoj noći ili godinama. Nikada me nije privlačila ničija moć ili novac, pa ne bih volela ni da mene muškarci posmatraju kroz takve vrednosti. Leptirići koji zalepršaju u stomaku ne mogu da se plate, oni se ili pojave, ili ne. Sve žene bi želele da osvoje bogate, zgodne i lepe muškarce, ali to tako ne funkcioniše. Prava stvar je samo kad te od nečijeg pogleda nešto preseče i zaklecaju ti kolena. Nisam za brak od dvadeset godina ako to ne funkcioniše. Iskrena sam od šporeta do kreveta, i zato kažu da sam fatalna. Kad god sam pored muškarca s kojim sam u vezi poželela nekog drugog, znala sam da tu nešto ne valja. čim bih to osetila, odlazila sam, i tu je bio kraj. Ne umem da varam, i neću sebe da lažem. Ljubavne avanture ove temperamentne crnke uvek su ostajale daleko od očiju sinova. Vrata njihovog doma su zatvorena za mamine romanse.
- Mnogo volim Mikija i Jovana, ali moja ljubav ne bi bila ispunjena da nemam i neku svoju priču. Imam lepu vezu koja traje tri godine, on dolazi kod nas kući, ali nikada nije ovde spavao. Viđamo se u stančiću koji sam kupila. Tamo je kutak samo za nas dvoje, ali ne želim o tome da pričam, jer zasad sve fino funkcioniše i ne bih volela to da pokvarim.
Stan u kom živi sa sinovima kupila je pre petnaest godina. Pre toga je imala kuću na Banovom brdu, a dok je bila u braku sa Zoranom Pejićem stanovala je u kući blizu Zelenog venca.
- Posle renoviranja i sređivanja shvatili smo kako bi, ipak, trebalo da se vratimo ovamo. Presudan faktor bilo je grejanje na struju, što je zimi ozbiljan izdatak, a osim toga, veoma sam vezana za Mirijevo, jer ovo mi je prvi stan koji sam sređivala po svom ukusu. Iako je kuća na Zelenom vencu mnogo veća i ima dvorište, bila sam srećna kad smo se vratili ovamo.
Zlata je među kolegama poznata kao osoba koja je posle nastupa u inostranstvu obavezno kupovala stvari za opremanje stana.
- Stalno sam nešto nosila, valjda zbog nemaštine u detinjstvu, ili zato što sam često spavala u hotelima, pa sam imala potrebu da od kuće napravim svoju oazu. Novac sam trošila na tepihe, ikebane od veštačkog cveća, zavese, escajg i servise za ručavanje, dok su moje koleginice nabavljale garderobu i šminku. Dosadila sam i pilotima, i stjuardesama, i kolegama. čim bih ušla u avion, počeli bi da protestuju: Jednog dana tim garni šnama ćeš nam iskopati oči. Ceo život sam vukla neke kese sve dok konačno nisam shvatila kako ne treba biti rob kuće, jer kad kupim neki skuplji komad nameštaja, kasnije mi je žao da ga bacim ili promenim.
U Zlatinom mirijevskom dupleksu preovlađuju ružičasti i beli tonovi. Oduvek ih je volela, čak joj je i garderoba u tim nijansama. Samo je u jednom periodu života kupovala nameštaj u plavoj i žutoj boji.
- Prostor je bio isti, ali je plava boja delovala potpuno deprimirajuće. Stan nije imao toplinu koja mi je potrebna. Lepo mi je jedino kad je u kući sve svetlo. Ljudi se čude kako uspevam da očistim tepihe i nameštaj, međutim, bele stvari se lakše održavaju od tamnih.
I itison koji prekriva parket na prvom nivou je svetloružičast. Kupila ga je u Minhenu, na sniženju. Ispostavilo se, međutim, da najveći problem nije prevoz od Nemačke do Beograda, već nošenje tepiha od ulaza u zgradu do stana.
- širok je oko četiri metra i toliko je bio kabast da su ga radnici unosili pet sati. Molili smo komšije da nam otvore svoja vrata kako bismo mogli da prođemo.
Razbijena fontana
Toliko je opsednuta opremanjem kuće da je ranije pristajala da peva u zamenu za električni kamin od slonovače ili kvalitetan escajg, komade koje uredno prenosi iz stana u stan.
- Sada sam sve natrpala ovde, jer nisam znala šta ću da radim s tim stvarima. Bilo mi je glupo da ih ostavljam u podrumu ili garaži. Onoga što sam dobila od dragih osoba ne bih se odrekla ni za šta na svetu. Dve porculanske šolje, na primer, poklonila mi je pokojna majka. Dobijala je mnogo darova i stalno mi je nudila da izaberem nešto za sebe. Uglavnom su to bili heklani stolnjaci koji mi se nisu sviđali. Kad sam joj tražila ove šolje, iskreno se začudila: Zašto baš njih, veoma su ružne?, pitala je prostodušno. Nasmejalasam se i rekla joj kako mi se baš sviđaju. Imala je karcinom pluća, preminula je u šezdeset petoj godini, i otkada je nema, sve češće na sebi prepoznajem njene crte lica, pokrete i mimiku.
Sve stvari koje je dobila od nje Zlata čuva s neizmernom ljubavlju. čak i razbijenu fontanu koju joj je kupila u Beču za drugo venčanje.
- Na granici su joj carinici rekli da otvori kutiju. Posle dužeg ubeđivanja, to su uradili sami, ali tako nezgrapno da je fontana pukla. Majka je danima plakala. Ne znam da li je ikada za nečim više žalila, iako je izgubila mnogo novca u životu. Pokušala je da je zalepi raznim lepkovima, ali ništa nije pomoglo. Kako bi mi ostala ta uspomena na nju, iskoristila sam sve čitave delove. Od jednog sam napravila činiju za voće, od drugog postolje za ikebanu od veštačkog cveća, a od trećeg vazu.
Na brižljivo odabranom mestu pored prozora je i saksija s biljkom koju je njena majka godinama uzgajala. Lozica je bila duga gotovo dvadeset metara. Zlata je posle majčine smrti samo nju uzela, a stan je poklonila bratu.
- Dva sata sam je skidala sa zida, a zatim je nameštala u svom stanu. Ali, moj mlađi sin je počeo da trenira fudbal i lopta mu je omiljena igračka i u kući. Polomio je cvet koji je za mene bio svetinja. Kad sam to videla, nisam mogla da izgovorim ni reč. Zanemela sam. Nisam imala snage ni da se svađam s njim. Samo sam plakala, ali lozica se, srećom, povratila.
 Mnoge slike u domu, koji je napravila za sebe i sinove, poklonili su joj prijatelji. Zlata priznaje kako ne ume da proceni njihovu umetničku vrednost, i da se nikada nije razumela u slikarstvo, već da je presudan faktor utisak koji delo ostavi na nju.
- Mnogo mi znači kad osetim da mi neko nešto donese od srca. Zato te stvari nosim svuda sa sobom. Nisam sigurna da sam ih baš najsrećnije uklopila u enterijer, ali meni se sviđaju, a tuđim mišljenjima se uopšte ne zamaram. Sve je stvar ukusa. Srećna sam što sam produžila život jednoj slici koju su drugi hteli da bace. Bila je stara i pohabana. Dobila sam je po izuzetno povoljnoj ceni, zatim sam joj kupila ram i sada visi na mom zidu.
Iz velikog dnevnog boravka koji čini kompaktnu celinu s trpezarijom i kuhinjom, po kome svakodnevno trči zec, Jovanov kućni ljubimac, bele stepenice vode do drugog nivoa na kom svaki član porodice ima sobu.
Kutak malog fudbalera je u plavim i žutim tonovima, ali on tu spava samo kad je mama na putu. čim raspakuje poklone koje mu ona donosi posle svakog odsustva, Jovan zauzme i jedan deo njenog kreveta.
- Kao i svako dete, brzo zaboravi na novu igračku, pa viškove često nosimo u njegov vrtić. Jedino ne želi da se odvaja od tri crvena patuljka koja je dobio u nekoj nagradnoj igri pre tri godine.
Mikijeva soba je u tamnijim tonovima. Mama ponosno kaže kako njen stariji, dvadesetdvogodišnji sin uopšte nije zahtevan, osim što ponekad ume dugo da priča telefonom. Muzički geni koje je nasledio i od oca i od majke odredili su i njegov životni poziv. Svira klavijature i uskoro će se preseliti u sopstveni stan.
Molitva za bližnje
U Zlatinom spavaćem delu preovladava crvena boja, a tu je i mnogo malih ikona. Pevačica se svakog jutra i večeri moli i trudi se da svoju veru prenese na sinove, kao što je ona to naučila od majke. Osim velikog francuskog ležaja i plakara, u nju skoro ništa više ne može da stane.
- Krevet je pravljen po narudžbini i dodatno je ojačan zbog problema koje imam s kičmom. Kad sam ga donela iz kuće na Zelenom vencu, morala sam ponovo da otvorim vrata koja sam pre nekoliko godina zazidala, jer nije postojao drugi način da se unese.
Ali, i pored potrebe da se odmara posle napornih nastupa, pevačica ne provodi najviše vremena u svom specijalnom ležaju, već u kupatilu s pozlaćenim slavinama.
- Nisam od onih žena koje redovno idu u teretanu, kozmetičke i frizerske salone. Sama se ofarbam i isfeniram, ali mnogo vremena provedem u kupatilu. Ako treba negde da odem u osam ujutru, moram da ustanem najkasnije u šest kako bih stigla da popijem kafu i sredim se. Iako u grad idem ležerno obučena i s veoma malo šminke na sebi, za tuširanje i nanošenje kreme potrebno mi je najmanje dva sata. U teretanu nikada nisam ušla. Da je nisam videla na televiziji, ne bih znala ni kako izgleda. Sticajem okolnosti moram da radim vežbe zbog kičme, ali i to obavim kod kuće.
Trenuto je na odmoru koji nije planirala. Posle dvadeset pet godina intenzivnog rada, predah joj je došao u pravo vreme. Posvetila se deci i prijateljima. Jovan u septembru polazi u školu, pa im ovo druženje prija. Osim dobrog provoda i pesme, voli i čašicu domaće rakije. Od pre nekoliko godina slavi Svetu Petku, a na slavu joj, pored familije i komšija dolaze prijatelji s kojima se decenijama druži: Gordana Božinovska, Vanesa šokčić, Jašar i Sneža Ahmedovski, Fahreta Jahić, Saša Popović.