Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 15

Ok!
Broj 21

Teški dani Bore Drljače

Večno ću plakati za Vericom

Supruga popularnog pevača, pre nego što je izvršila samoubistvo popivši veliku dozu tableta za spavanje, napisala je oproštajno pismo u kome moli sinove i muža da je ne krive što je sebi oduzela život, jer nije mogla da izdrži bol posle pogibije svog mlađeg brata Aleksandra

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Branko Pantelić i privatni album

Verica Drljača, supruga popularnog pevača narodne muzike Bore Drljače, izvršila je samoubistvo. Njeno beživotno telo našla je policija u parku pored hotela Jugoslavija u Novom Beogradu. Popila je preveliku dozu tableta za spavanje i više se nije probudila. Sahranjena je na Bežanijskom groblju u prisustvu mnogobrojne rodbine i prijatelja. Imala je pedeset godina.
- Moja pokojna Verica je rođena u Suvaji kod Bosanske Krupe, ispod Grmeča. Bila je najlepša gde god bi se pojavila, umiljata, čedna, mila, prava lepotica. Zaljubio sam se u nju još dok je bila devojčurak. Čekao sam je da završi srednju ekonomsko-trgovačku školu u Bihaću, a onda smo se venčali. Iz našeg rodnog sela sam je doveo u Beograd. Trideset jednu godinu smo bili u skladnom braku punom ljubavi i nežnosti. Voleo sam je kao dete - kaže kroz suze Bora.
Pevač koji je prodao više od pet miliona ploča i kaseta izgubio je majku Stoju još kad je imao godinu i po. Siromaštvo ga je nateralo da se pesmom probija kroz život, pa je suprugu smatrao darom sudbine za sve muke koje je preživeo.
- Napisao sam i pesmu za nju Bila jedna lepotica mala, po imenu Verica se zvala. Žao mi je što te stihove nikada nisam snimio. Podarila mi je sinove Vladimira (30) i Branislava (27). Nasmejana me je uvek čekala da se vratim s gostovanja, brinula o deci i kući. Sve je odlično funkcionisalo dok nije počeo rat u Bosni. Braća su joj otišla na ratište. Srednji brat Boban je bio teško ranjen, jedva je preživeo, a mlađi Aleksandar je poginuo. Veoma krhka i osetljiva, danima nije jela, niti je spavala. Zapala je u veliku psihičku krizu, ali smo je, srećom, nekako spasli.

Smrt u parku
Kad se malo oporavila, nastavila je da radi u svom kozmetičkom salonu, mada je posle tragedije koju je preživela morala stalno da pije lekove za smirenje. Radovala se što je sin Vladimir završio menadžment u Parizu, a Branislav uspešno polagao ispite na odseku za film i režiju, a kasnije za slikarstvo na Akademiji Braća Karić. Međutim, bol koji je tinjao u njoj ništa nije moglo da ublaži.
- Ova godina mi je baš krenula naopako. Bio sam na turneji u Americi. Kad sam iz Las Vegasa krenuo na aerodrom, s harmonikašem Veljom Živkovićem, u holu hotela sam zaboravio torbu sa zaradom od koncerata. Dokumenti su nam vraćeni, ali novac nikada više nismo videli. Čim sam stigao kući, primetio sam kako je Verica mnogo smršala, kao i da je veoma nervozna. Žalila se na mučninu i nesanicu. A da je ponovo zapala u krizu shvatio sam pre dve nedelje kad sam je u salonu zatekao u besvesnom stanju. Mislio sam da je popila veću dozu tableta kako bi zaspala. Odveo sam je na Vojno-medicinsku akademiju i lekari su je uspešno povratili. Ostala je nekoliko dana u bolnici, a onda su je otpustili na kućni oporavak uz preporuku da se javi svom doktoru.
Njegova pokojna supruga nije htela da se vrati u porodičnu kuću. Govorila mu je kako se oseća dobro i da joj je prijatnije u stanu gde je imala salon. Ubeđivala ga je da je zvala svog lekara i da joj je on preporučio da pojača dozu tableta koje je pila.
- Poslednjih nekoliko dana zajedno smo išli na VMA da uradi još neka snimanja i analize. Trebalo je da odemo po rezultate. Pre nego što sam s mlađim sinom otišao u Inđiju, kod moje sestre na ručak, rekla mi je da je iscrpljena. Želela je da opere kosu i da se sredi, jer je sutradan imala zakazan pregled kod doktora u deset časova. Dogovorili smo se da dođem po nju sat ranije, ali nje nije bilo u salonu. Tražili smo je svuda. Na kraju smo njen nestanak prijavili policiji. Našli su je u parku kod hotela Jugoslavija. Pretpostavljam da je tablete tamo i popila.
Nažalost, ovoga puta Bora nije stigao na vreme da spase život četrnaest godina mlađoj supruzi. Verica mu je ostavila oproštajno pismo u kome je njega i sinove zamolila da je ne krive zbog onog što je uradila, jer njeno srce više nije moglo da izdrži.
- Poručila nam je da nas sve voli, da čuvam Vladimira i Branislava, i objasnila kako ona više nema snage da nastavi dalje. Ne znam kako ću sve ovo da preživim. Bila je lepa kao sunce. Moja uteha, sreća i radost. Plakaću za njom dok sam živ.