Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 15

Ok!
Broj 21

Moj Orman

Koncept za srebrne snove

Čuvena kostimografkinja, čije kreacije na pozornici govore zajedno s glumcima, smatra da je belo jedina boja koja ne skriva karakter i uklapa se u svaki dres kod, sa svoje odeće pedantno skida etikete zvučnih brendova jer čovek nije bilbord, a kad uveče izađe sa svojim pratiocem, poznatim estetskim hirurgom Miodragom Colićem, izgledaju kao da su se dogovorili šta će da obuku

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić

Letnji garderober Angeline Atlagić je čist, uredan i sasvim beo, kao čitav stan, pa i ona sama. Uzbudljiv život umetnice koja neprekidno putuje iz zemlje u zemlju, i s kontinenta na kontinent, oblačeći jednog dana bundu, a drugog kupaći kostim, uređen je s geometrijskom preciznošću, baš kao bele košulje na štenderu. Ona je osoba koja nikad ne prespava jutro, na knjigama i prozorima ne trpi prašinu, kofere pakuje s vojničkom disciplinom, a svaki odevni predmet, ma koliko star, izgleda kao da je upravo kupljen. Jednostavno, nije talentovana da nešto pohaba.
- Retko mi se dešava da nešto iznosim. Dopada mi se kad se nešto pocepa od nošenja, to znači da sam ga s uživanjem potrošila. Ali, čak i neke stvari za koje sam mislila da će trajati vrlo kratko, imale su dug život. Za premijeru baleta Alas koreografa Naćoa Duata u Santanderu u Španiji kupila sam srebrne cipele u Zari misleći da ih više nikad neću obuti. Scena je bila puna vode zbog čega su svi učesnici rešili da se publici poklone bosi, ali ja to nisam htela. Bila sam sigurna da će mi cipele biti upropašćenje, ali i sad su u odličnom stanju. I jedan panama šešir je doživeo sličnu sudbinu. Kupila sam ga u Venecueli s namerom da ga tamo pocepam i ostavim. Još uvek je čitav i nosim ga. Doživljavam ga kao vojnika koji se iz rata vratio živ i zdrav.
Čim je napolju više od trideset stepeni, nosi samo odeću boje snega.
- Tako se oblačim već šest godina, pa me poznanici i prijatelji stalno pitaju zbog čega, misleći da se iza toga krije neki koncept. Prošle godine dizajneri su belo lansirali kao letnji trend, a ponovili su ga ove sezone. Mislim da je to savršena boja za vrućine.
Tek poneka pastelna nijansa uspeva da se useli u njene plakare.
- Ovog leta sam kupila starke boje kajsije, ali još ih nisam obula, čekam hladnije dane. Te patike najvi še volim i srećna sam što su ponovo modni hit. Skoro sam se vratila iz Madrida gde ih svi nose. Ponekad belo počne da me zamara, pa ga kombinujem s detaljima drugih boja. Ove godine ga uklapam sa srebrnim.
Njena omiljena temperatura je havajskih dvadeset i pet stepeni. Tad najviše voli da se obuče kao za romantični safari. Nepogrešivo ume da spoji letnje čizme, slamnati šešir i ogrtač od čipke.

No logo fanatik
Sa gotovo svih njenih odevnih predmeta hirurškom preciznošću je odstranjena etiketa s nazivom brenda. Sve njene majice i suknje na kojima je izvršila ovu malu operaciju izgledaju kao da nikad nisu ni imale tu sitnu oznaku. Ali, to nije modni snobizam kojim hoće da kaže: nosim 'Pradu', a to se vidi iako nigde ne piše, nego čist estetski perfekcionizam. Nije joj važno koju robnu marku ima na sebi, pa u njenim plakarima ima i jeftinih i skupih stvari, ali se ta razlika jednostavno ne vidi.
- Kad god je to izvodljivo, uklanjam logo sa odeće jer mi se ne dopada kako izgledaju. Oni su višak, ne služe ničemu. Vrlo su nepraktični i iritiraju kožu jer su od sintetičkih materijala. Ponekad su toliko sjedinjeni s komadima, utkani u materijal, da je nemoguće osloboditi ih se.
Možda na prvi pogled deluje neobično što se jedan kostimograf zabavlja sa estetskim hirurgom, ali Angelina Atlagić i Miodrag Colić su savršeno harmoničan par. U neku ruku, bave se istim poslom. Ona kroji odelo, a on telo.
- Odlično se slažemo. Kad izlazimo negde, ne dogovaramo se oko toga ko će šta obući, ali izgledamo kao da smo prethodno isplanirali stajling.
Zbog prirode posla kojim se bavi često putuje, ali iz inostranstva retko donosi odevne suvenire.
- Iz Japana sam donela tradicionalne papučice i tašnu u zlatnoj boji, ali stoje u kutiji kao uspomena. Htela sam da kupim kimono, ali onaj koji mi se najvi še dopao bio je preterano skup.
Odeća nije njena opsesija u privatnom životu, baš zato što joj je profesija vezana za nju. Uvek se oblači shodno prilici i nije ekscentrična. Poštuje pravila i nikad ne krši dres kod. Najbolje se oseća u ravnoj obući i ne voli haljine, a kad mora, obuče svečanu toaletu i vrtoglavo visoke štikle. Ali, uvek izgleda jednostavno i sofisticirano, sasvim moderno i nimalo barokno. Njen omiljeni komad nakita je vrlo tanka zlatna ogrlica sa samo jednim malim biserom, koja u potpunosti odslikava eteričnost i prefinjenost karaktera.
- Kad sam bila mlađa, oblačila sam se ekstravagantno. Sama sebi sam šila odeću u new romantic stilu. Orman mi je bio pun raskoši, a sad je u njemu sve crno-belo i bez suvišnih nabora. Više nemam vremena da kreiram za sebe. Potrebu za tim sam izgubila jer kreativnu energiju ulažem isključivo u posao. Kad dizajniram pozorišne kostime, uvek ih prvo isprobam na sebi. Oni moraju da budu takvi da poželim da ih obučem. Uglavnom koristim prirodne materijale i glumci su mi zbog toga zahvalni. Osim toga, uvek razmišljam o ličnostima koje treba da ih nose, ali i o karakterima likova u komadu. Odeća mnogo govori o ličnosti.