Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 15

Ok!
Broj 21

Kuhinja Viktora Savića

Kuvanje muvanje

Piše: Igor Karanov
Photo: Marija Ćalić

Mladi šarmer, dribler u televizijskoj seriji, štreber u privatnom životu, smrt za devojke i praznik za reditelje, diplomirani srećković, odavno je shvatio da život služi isključivo da bi se u njemu uživalo. Iako je odgovoran, savestan, iskren i zamalo besporočan, zadovoljstva guta velikom kašikom. Patentirao je spoj hedonizma i čednosti koji, sudeći po njegovom uspehu, besprekorno radi. Viktor Savić je počeo u pozorištu Boško Buha, gde je igrao u Šekspirovoj Ukroćenoj goropadi, a slavu su mu donele serije Mješoviti brak i Košarkaši, kao i filmovi Beži, zeko, beži, i Optimisti. Kao da je u detinjstvu napamet naučio uputstva za upotrebu svih situacija u kojima će se docnije naći, jednako se dobro snalazi u sportu, večernjem provodu, pred kamerom, na sceni i u devojačkim snovima. U svojoj mačo biografiji nema previše ženskih imena, ali sva su veoma zvučna. Osim mlade, veoma atraktivne glumice Borke Tomović, za koju mu niko do kraja nije poverovao da su samo nerazdvojni prijatelji, bio je u vezi s jednom od najlepših manekenki Agnetom Azirović, a povremeno izlazi i sa Svetlanom Ražnatović. Ume da izabere društvo. Jedna od njegovih tajni je to što, iako pun poštovanja prema okolini, za nijansu više pažnje poklanja sebi nego drugima.
- Ne volim utegnute izlaske kad imam utisak da svi gledaju gde ću da pogrešim. Desilo mi se nekoliko puta da me u restoranu društvo za stolom posmatra i zgražava se ukoliko naziv nekog jela ne izgovorim na italijanskom kako treba, a ja na tom jeziku znam samo šta znači Frančesko Toti - otkriva Viktor Savić.
Ne obraća previše pažnje na trendove. Za njega su, kako u ponašanju, tako i za trpezarijskim stolom, prioritet tradicionalne vrednosti. Voli bele košulje i ubija se od jagnjetine ispod sača, pa mu je restoran Čedić jedan od omiljenijih. Uprkos sve jačoj gastronomskoj tendenciji da se namirnice ne obrađuju previše, već da se konzumiraju što sirovije, bez uništavanja hranljivih materija, Viktor je, ipak, pristalica stare škole: kad je reč o hrani, devojkama i ulogama, zagovornik je dobre, dugotrajne termičke pripreme.
- Više verujem u ono što se dugo sprema - objašnjava. - Čuo sam da Entoni Hopkins priprema ulogu tako što tekst pročita četiri stotine puta, i zasad ne vidim bolji način da se uđe u materiju. Slično je s devojkama i rediteljima: ništa ne valja na jakoj vatri. Nema prženja. Verovatno iz tog razloga na stolu volim nešto što je dobro kuvano, rolovano, punjeno, odležalo u pacu, tu se tek vidi da je stvar ozbiljna.
I mladi glumac bi verovatno zadržao reputaciju sveca-pripravnika, ali dalje ponašanje za trpezom otkriva drugu stranu njegove nežne prirode.
- Problem je u tome što ne umem da jedem, ja napadam. Kad sednem za sto, noga mi igra, ulećem u tanjir, i ne zaustavljam se do kraja. Na slavama nikad ne doživim pečenje. Uspem nekako da se sačuvam do sarme, koje su za mene vrhunac uživanja, a domaće životinje, nažalost, idu posle toga.
Iako neumereno sklon ratovanju viljuškom, Viktor je vretenaste sportske građe, pa budi sasvim razložnu zavist okoline. I da bi njegova jeres bila potpuna, na šalterima kioska s brzom hranom pojavljuje se još češće nego na televiziji.
- Ili mi je takav metabolizam, ili sam još mlad. Ranije sam mislio da je to zbog košarke i fudbala koje sam aktivno igrao, ali sad sam prestao da se bavim sportom, a linija mi se ne menja. Teretana mi je strahovito dosadna. Ne podnosim aktivnosti bez cilja. Lopta je zakon, bez nje ništa ne kapiram. U teretani sam bio četiri puta u životu. Možda je olakšavajuća okolnost to što mi se u poslednje vreme često desi da zaboravim da jedem. Doručkujem, i tek u deset uveče shvatim da tokom čitavog dana ništa nisam okusio. Onda samo zbog griže savesti odem da nešto pregrizem, iako u tom trenutku uopšte nemam apetita. Na sreću, oko moje kuće ima šest kioska s pljeskavicama i picama, živim u kraljevstvu brze hrane.
Njegova sklonost obroku s nogu sasvim je neprimerena tako pedigriranom gurmanu.
- Kad je reč o trpezi, mislim da sam prilično razmažen. Nasuprot većini porodica, kod mene je ćale šef kuhinje: on kuva stalno, a mama samo kad je zauzet. Priprema tradicionalna jela, kapama mu je remek-delo.
Tako je Viktor na vreme vakcinisan protiv pakovanja žena u kuhinju.
- Prirodno sam imun na rasprostranjene teze tipa treba da se zna ko nosi pantalone u kući. Nemam dilemu oko toga da li put do muškog srca vodi preko stomaka, ili se sve to dešava malo niže. Ne robujem predrasudi da je ženi mesto u kuhinji, ali pošto ja ne znam da kuvam, neko mora. Ako pak nađem ljubav svog života koja je antitalenat za kulinarstvo, preostaje mi samo da otvorim restoran, kao Mima Karadžić, kako bih imao gde da jedem.
Iako oko vrata nosi lančić na kom je medaljon s grbom njegove zemlje, mladi glumac neguje anglosaksonsku tradiciju.
- Ne volim prvomajski uranak, ali svaki put kad se emituje direktan prenos neke dobre utakmice, bez obzira na to da li je reč o svetskom ili evropskom prvenstvu ili Ligi šampiona, društvo se okupi u bašti nekog od nas, izbacimo televizor, raspalimo žar i napravimo klasičan barbekju. To nam je postala svečana ceremonija, primer kako se bez previše napora može baviti sportom.
Kad bi se neko potrudio da za zainteresovane devojke napiše priručnik za korišćenje Viktora Savića, kao važna napomena stajalo bi da izlazak na večeru s njim nije baš preporučljiv.
- Retko izvodim devojke na večeru, čini mi se da sam premlad za takvu vrstu zabave. Kad završim s klopom, odmah bih da pođem: jeli smo, i šta sad? To verovatno dolazi s godinama. Međutim, i dalje jedem da bih živeo, ne živim da bih jeo. Osim toga, zaista ne mogu da poručim, na primer, salatu fruti di mare kao ona, jer mi je to neozbiljno. A dešava mi se i da, pošto uopšte ne konzumiram alkohol, ona na kraju zatraži pivo, a ja neki sok. Priznajem, sve to izgleda kao da nije baš dobro postavljeno.

Recepti:

Teleća čorba

Priprema: Od ulja i brašna napraviti tanku zapršku, naliti vodom, dodati iseckano povrće i meso. Poklopiti i ostaviti da se kuva jedan sat. Kada meso omekša, dodati skuvan pirinač, a na kraju i umućeno jaje. Pre serviranja posuti seckanim peršunovim listom.

Pileće belo rolovano sa slaninom

Priprema: Meso malo izlupati, sir i šunkaricu iseći na kockice, staviti preko mesa i urolati, obmotati slaninom i ostaviti jedan sat u frižideru. Peći na roštilju a pre serviranja posuti rendanim kačkavaljem.

Proja

Priprema: Sve sastojke pomešati sa izgnječenim sirom i dobro promešati. Sipati u podmazan pleh i peći na jakoj vatri, da dobije zlatnožutu koricu.

Leskovački uštipci

Priprema: Slaninu i sir iseckati na što sitnije kockice, pa dobro izmešati s mesom i paprikom. Od toga praviti kuglice i peći na roštilju.

Šopska salata

Priprema: Luk sitno iseckati i posoliti. Paradajz iseći na kriške, krastavac i papriku na tanke kolutove i sve pomešati s lukom i uljem. Ostaviti u frižideru. Pre serviranja dodati izmrvljen sir i seckani peršun.

Tufahije

Priprema: Vodu, 500 g šećera i vanilin skuvati. Jabukama povaditi semenke i srce, oljuštiti ih, staviti u vodu sa šećerom i kuvati dok ne omekšaju (oko 10 min). Skloniti s vatre, izvaditi jabuke i ostaviti da se ohlade. Pavlaku, orahe, bademe, struganu limunovu koru i 150 g šećera izmešati pa time napuniti jabuke. Ukrasiti šlagom, trešnjom ili džemom. Servirati ohlađeno.