Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 15

Ok!
Broj 21

Kuhinja Saše Dragića

Samuraj za kafanskim stolom

Poznati kompozitor i menadžer restoran smatra drugom kućom, čuven je po tome što konobarima i muzici ostavlja veliki bakšiš, kao proslavljeni gurman uvek je u stanju da dokrajči najveću porciju mada može da ga zasiti i najmanja, a najviše voli suv hleb i prazan burek...

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić

Druga kuća Saše Dragića je kafana, tu radi, jede i lumpuje. Kroz nju je povezao svoje dve najveće ljubavi: muziku i hranu. Obilan ručak ga inspiri še da komponuje i pomaže mu da uspešno obavlja poslovne razgovore, a dobra pesma mu otvara apetit. Nadaren za uživanje u životu, odabrao je profesiju koja od njega ne zahteva sedenje za pisaćim stolom. Prava kancelarija mu se nalazi u Skadarliji gde se u mladosti najbolje provodio, ali obaveze najčešće završava tamo gde može dobro da se pojede i popije. Glavni cilj mu nije da zaradi novac, nego da se zabavlja, pa tako kao menadžer bira klijente u čijem društvu mu je prijatno.
Kafanski život je za njega počeo kad se, sa osamnaest godina, prvi put napio na maturskoj večeri. Tog dana je shvatio da je hrana najbolja u restoranu, i da nikad neće morati da uči kuvanje, ali i da sa alkoholom ne treba preterivati jer može da upropasti atmosferu.
Poznat je ne samo kao estradni menadžer i kompozitor, nego i kao veliki gurman i stručnjak za dobro raspoloženje za stolom. Ume da vodi glavnu reč i zabavlja društvo celu noć, zna kako da bude ortak sa vlasnicima i konobarima, a muzici uvek ostavlja veliku lovu. Za dobru atmosferu bori se kao samuraj. Ume i da napravi skandal ako neko pokuša da pokvari zabavu. Još uvek se pamti i prepričava njegova tuča s Vladom Georgievim. - Takvi sukobi mi se vrlo retko dešavaju. Više volim da pevam nego da bijem, obično sam vrlo ljubazan. Ali ne volim ljude koji dođu u veselo društvo i onda na sve načine pokušavaju da pokvare raspoloženje. Dešavalo mi se da takve učim pameti. Nisam od onih što se napiju čim sednu, pa onda počnu da prave probleme. Naprotiv, nevolja nastaje kad naiđem na takve.
Omiljeno piće mu je crno vino.
- Volim da pijem, ali nisam ljubitelj žestoke kapljice. Osim što udara na emocije, vino ima i odličan ukus. Nije slučajno što je baš ono božanski napitak. Znam da bez alkohola nema veselja, ali godinama sam se učio kako da nađem pravu meru. Raspoloženje treba oprezno dolivati. Imam urođeni talenat, nije mi trebalo mnogo pehova da bih savladao tu veštinu.
Najčešće naručuje dobar roštilj i pesme Nisam te se nagledao i Dosta je bilo samoće i bola.
- Podjednako mi je važno da se najedem i proveselim. Kafanske muzičare neobično poštujem i uvek se potrudim da im ostavim dovoljno novca.
U kafanama je stekao najviše poznanstava, a nikad neće zaboraviti kad je jednom prilikom sreo Predraga Tozovca uz čije pesme je mnogo puta lumpovao.
- Zavoleo sam njegove pesme još u mladosti, bio je jedan od mojih najvećih idola. Nisam mogao da verujem svojim očima kad sam ga ugledao na jednom splavu. Prišao sam mu i upoznao se s njim. Te večeri niko nije bio srećniji od mene.
Zbog prirode posla upoznao je mnoge ugostitelje, pa se u restoranima ne oseća kao obična mušterija. Umesto da se snebiva i nagađa koje jelo da naruči, uvek prihvata preporuku domaćina.
- Ne volim da idem tamo gde me ne znaju. Neprijatno
mi je kad uđem u lokal u kom ne poznajem gazdu.
Osećam se nelagodno, ne mogu da odlučim ni za koji sto da sednem, a kamoli koje jelo da odaberem, a i nema potrebe za tim pošto imam mnogo prijatelja koji drže restorane. Tamo se osećam kao domaćin, a ne kao gost. Volim kad me sala za ručavanje podseća na nečiju dnevnu sobu. Ikki Bar je jedno od takvih mesta. Vlasnik Mihajlo Ražnatović je moj prijatelj iz detinjstva.
Mada ponekad pojede pola kilograma bureka za doručak, a za ručak pun tanjir mesa, elegantni japanski obroci mu ne izgledaju mršavo.
- Uvek pojedem onoliko koliko mi se da. Porcija sušija ili sašimija me zadovoljava isto kao i pleh pečenja. Eklektičar sam u ishrani kao i u muzici. Kao što volim najrazličitije ritmove, tako mi prija srpska, kineska, japanska i italijanska hrana. Nikad ne znam unapred šta ću ručati, sve zavisi od raspoloženja.
Ali omiljeno jelo mu je hleb.
- Volim bukvalno sve vrste, pa i crni, i ražani. U stanju sam da pojedem celu veknu. Kad sam bio mali, roditelji su me ujutru stalno slali u prodavnicu i uvek sam donosio hleb bez okrajka. Bilo mi je najslađe da grickam usput. Obožavam i burek, jedem čak i prazan, što mnogi ne mogu da shvate. Jedna od omiljenih poslastica su mi i mekike. To je ukus iz detinjstva kog se najbolje sećam. Umeo sam da se najedem maminih za doručak, ali bila je u Nišu i jedna stara pekara u kojoj su bile najbolje na svetu. Kad god bi me put odveo tamo, ne bih odoleo da ne svratim. Skoro su je zatvorili i to još nisam preboleo.
Pošto je ljubitelj testa, italijanska kuhinja mu je najdraža.
- Ako bih bio prinuđen da biram, testeninu bih stavio na prvo mesto. Zbog toga sam zaljubljen i u kinesku kuhinju. Saznao sam da su Kinezi otkrili rezance pre Italijana, a mislim da ih najbolje i prave. Prvo sam zavoleo njihovu hranu, pa tek onda upoznao japansku.
A oduševljen je ne samo japanskom hranom, nego i zastavom, etikom, bontonom, samurajima i dizajnom.
- Najviše mi se dopada što je taj narod tako požrtvovan. Otuda savršena disciplina, ljubaznost, spokojstvo i rafiniran ukus. Njihova zastava je najbolje dizajnirana, a hrana im je najfinija. Dobro se osećam u kimonu i sa štapićima u rukama, kao da sam rođen s kosim očima. Mnogi ne mogu da shvate kako to da jednog dana tamanim praseće pečenje, a drugog sirovu tunjevinu s pirinčem i algama. Teško mi polazi za rukom da ubedim skeptike kako volim da jedem sve.
Ne propušta priliku da to dokaže i na terenu.
- Jeo sam i puževe i žablje batake, i jako mi se dopadaju. Ne plašim se nepoznatih ukusa jer mi se uglavnom sve svidi. Kad u restoranu naručim nešto novo, vrlo sam uzbuđen i jedva čekam da mi stigne porcija. Nisam imao mnogo neprijatnih iznenađenja, najgore što sam probao bile su kamenice. Nagovorili su me na to u Splitu, tvrdili su mi kako ne postoji ništa bolje od toga. Međutim, imao sam neodoljiv utisak da žvaćem prilično bljutav pesak. Nekako sam izašao na kraj s tim. Kao i uvek počistio sam tanjir, jer mi je to navika koje ne mogu da se oslobodim, ali mi nije bilo nimalo prijatno. Trudim se da u svakoj zemlji koju posetim okusim nacionalne specijalitete, ali nisam toliko radikalan da bih se suočio s crvima i paukovima u tanjiru. Moram da priznam, tu vrstu egzotike izbegavam.
Iako je proslavljeni gurman, oseća se smešno pored šporeta. Uopšte ne ume da kuva.
- Ako ne računam supu iz kesice i jaje na oko, onda ne umem da spremim nijedno jelo. U kuhinji se osećam nemoćno, ne znam da upotrebljavam ništa osim tanjira i escajga. Na sreću, nikad nisam imao prilike da se dokažem na tom polju. Čuo sam da su svi veliki muzičari bili dobri kuvari, i ta činjenica me muči. Voleo bih da naučim tu veštinu i planiram da se upišem na neki kurs. Čitavog života sam okružen ženama koje su izvrsne kuvarice, pa mi se nikad nije desilo da budem primoran da opašem kecelju i dohvatim varjaču. Kad u kući nema šta da se jede, a nemam vremena za restoran, odem do kioska s brzom hranom. Obožavam fast fud, konzumiram ga u ogromnim količinama, bez griže savesti.
Da je pravi hedonista, vidi se već na prvi pogled. Osim što ima solidan broj kilograma, uvek je nasmejan.
- Nikad u životu nisam ni pomislio da držim dijetu. Dobro se osećam u svojoj koži, a i primetio sam da što sam teži, sve se lakše krećem. Ponosan sam na to što umem da uživam u životu. Moja filozofija je da je bolje biti debeo i srećan nego mršav i tužan.

Recepti:

Suši

Priprema: Skuvati pirinač i pomešati ga sa sirćetom, mirinom, vodom, sojom i solju. Od ove smese napraviti kuglice pa na njih staviti tanko sečenu svežu sirovu ribu. Služiti uz vasabi, đumbir i soja sos.

Jakisoba

Priprema: Ispržiti goveđe meso, povrće i pečurke, a zatim servirati preko jakisoba testenine koju prethodno treba obariti i kratko propržiti dok ne postanu hrskave. Preliti sanšom i hondašijem. 

Karage

Priprema: Piletinu marinirati, panirati u katakuri, a zatim ispohovati na ulju i servirati uz tri vrste sosa.

Miso supa

Priprema: U vodi razmutiti fermentisanu soju, a zatim dodati tofu isečen na kockice, šitaki i alge.

Pohovane banane

Priprema: Iseći banane na kolutove, a zatim od katakurija i vode napraviti masu za paniranje. Ispohovati banane, a zatim ih preliti medom, posuti cimetom i servirati sa šlagom.