Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 15

Ok!
Broj 21

Aleksandra Perović, intimno

Princeza lakih nota

Pevačica koja privlači pažnju i izgledom i glasom, uprkos surovim estradnim pravilima i nedostatku očeve ljubavi odlučila je da zaista uspe u životu

Piše: Boris Jakić
Photo:Marija Ćalić

Iako je pre devet godina, kad je upisala Pravni fakultet u Beogradu, mislila da će biti sudija ili advokat, atraktivna pevačica Aleksandra Perović je, vođena talentom, opstala na estradi, dokazavši u praksi da je, osim izgleda, za uspeh potreban i dobar vokal. Direktno iz gimnazijske klupe uskočila je u muzičku industriju, uverena da poseduje kvalitet da se bavi javnim poslom. - Ponekad pomislim da ne pripadam estradi, da nisam iz te priče. Beogradska deca nemaju isti odnos prema uspehu kao osobe koje su odrastale u manjoj sredini. Ovi drugi grizu da ostanu u velikom gradu, ne vodeći računa kako će ostvariti svoj cilj. Nikad nisam htela da se družim s nekim iz interesa, čak ni da pijem kafu s ljudima koji mogu da mi koriste u poslu. Jednostavno, ne uživam u lažnim osmesima i prijateljima. Retko kad reagujem burno, sve opasne situacije pokušavam da rešim na lep način. Iznerviram se tek kad me neko namerno, duže vreme provocira, kad me pogodi u živac. Mama me je učila da nikoga ne diram prva, ali da se branim ako sam napadnuta. Često sam znala da ćutim u trenucima kad je trebalo da reagujem.

Surove društvene igre
Na estradi ne teku med mleko, barem ne svima i uvek. - Dešava se da živim teško, da se zaključam u kuću i nigde ne izlazim. Takvi periodi su, na svu sreću, kratkotrajni. Nisam alava, ne treba mi mnogo. Kad zaradim novac, prvo razmišljam o majci i bratu, pa tek onda o sebi. Najviše trošim na garderobu. Imam pravilo da se u istoj odevnoj kombinaciji ne mogu pojaviti dva puta u javnosti. Soba mi je jedan veliki garderober. Osim u ormanu gde im je mesto, stvari su mi uredno poslagane i na drugom krevetu koji već nekoliko meseci nameravam da iznesem iz sobe. Kad sam uvidela kako je funkcionalan za slaganje odeće, odlučila sam da ga poštedim. Sva sreća da mi je genetika i priroda podarila dobar ten, pa, izuzev u posete kozmetičaru i korišćenje kvalitetnih krema, ne moram da ulažem mnogo u njegovo održavanje.
U porodičnom okruženju, u društvu osamnaestogodišnjeg brata Andreja i mame Mirjane, oseća se najsigurnije, zaštićena od svih spoljašnjih uticaja koji mogu da destabilizuju nežnu umetničku dušu.
- Veoma sam vezana za porodicu. Živimo skladno, spremni da se međusobno prilagođavamo kako bi svi bili zadovoljni. Podela posla je dovedena do savršenstva: kad mama radi, kuvam za sve nas. Najteže mi je s bratom. Igra košarku, po ceo dan je na treninzima, a slabo jede. Postoji pet jela koje voli i misli da ih stalno treba vrteti u krug.
Iako deluje nežno, na momente krhko, voli da pobeđuje, bez obzira da li će joj žrtva biti rođeni brat ili top-lista.

Kamufliranje emocija
- Deset godina sam starija od Andreja, ali nikad nisam htela da ga pustim da bude jači u društvenim igrama. Kad je imao šest godina, najčešće smo se takmičili u ne ljuti se čoveče. Iako me je mama molila da ga pustim, nikad to nisam htela. Želela sam da pobedim i samim tim da mu dam do znanja da mu niko neće gledati kroz prste kad odraste. Ne shvatam ljude koji kažu važno je učestvovati. Ako idem na neki festival kao takmičar, onda želim da pobedim. Imam izrazito razvijen takmičarski duh.
U porodičnom albumu dugo nema oca Miomira. Izbrisao se samoinicijativno kad je Aleksandra imala desetak godina.
- Tata godinama ne pita za mene. Nije me pozvao za rođendan ili da mi čestita neki uspeh. Jednostavno, ne interesujem ga. Strašno me bole njegove reči: Ja sam vas preboleo. Pre nekoliko godina srela sam u gradu jednog dečka, poznanika koga je moj otac trenirao za golmana. Tata ti je fenomenalan, bio mi je kao otac, rekao mi je, dok sam ja tužna i zbunjena bila ukopana na mestu. Trebalo mi je nekoliko dana da se povratim od šoka. Srećna sam što uspevam da kamufliram emocije, pa ostavljam utisak snažne devojke spremne da se uhvati u koštac sa svim problemima. Da nemam tu sposobnost, ne verujem da bih uspela da opstanem u ovom poslu.
Kao senzitivna osoba kojoj je ljubav potreba, nikako luksuz, seksepilna pevačica najviše pruža kad je emotivno zadovoljena.
- Pola godine sam u divnoj vezi, izgrađenoj na ljubavi i razumevanju. Srećna sam. Kad sam ispunjena ljubavlju i kad mi je odnos s ukućanima harmoničan, onda dajem najviše, ništa mi nije teško. Moj dečko ima razumevanja za posao kojim se bavim, ne sputava me, čak me motivi še da radim više i bolje. Svesna sam da je ponekad teško prihvatiti principe na kojima funkcioniše muzički biznis. Međutim, imam sreću da se zabavljam s čovekom koji me podržava i daje mi dodatni motiv da istrajem u realizaciji svojih planova. Dosad sam bežala od materinstva misleći da za to ima vremena. Sad sam revidirala stav, ako se desi, ako zatrudnim, neću imati ništa protiv da rodim.