Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 15

Ok!
Broj 20

Ivana Škorić i Bojana Nikolić

Plavuše u akciji

Piše: Boris Jakić
Photo: Marija Ćalić i Gloria arhiva

Osim što su uspešno okončale studije politikologije i time dokazale da plavuše ne moraju po definiciji biti praznoglave, bliznakinje Ivana Škorić i Bojana Nikolić ruše stereotip da dugonoge lepotice mogu voleti samo sebe i, eventualno, svoje pudrijere. Obe su veoma zaljubljene i ispunjene osećanjem potpune sreće. Deset minuta starija i dva centimetra viša Ivana je četiri godine u bračnoj idili s odbojkašem Edinom Škorićem, s kojim ima kćerkicu Andreu, dok je Bojana, posle godina emotivnog lutanja, pronašla sreću pored glumca Branislava Trifunovića. Kao i većina drugih bliznakinja, novinarka Pinka i manekenka na privremenom radu u Atini veoma su vezane. Uvek naslute problem, osete podrhtavanje u želucu kad ona druga pati.
- Osećam kad je Bojani loše, kad ima nešto da mi kaže. Telepatska veza je intenzivna, naročito u trenucima emotivnih kriza. To je neobjašnjivo, osetim da joj se nešto događa i moram odmah da je pozovem. Posle razgovora bude nama lakše, ona se isprazni, kaže mi šta je tišti, a ja se smirim, jer znam da mi je sa sestrom sve u redu. Veoma smo vezane. Iako je Bojanu osoba koja me najlakše iznervira, tačno zna koje su mi slabe tačke, u nju imam najviše poverenja. Bez nje bi mi život bio dosadan.
Da bi odbranile žensku čast, bliznakinje su često bile primorane da se obračunavaju s mnogostruko nadmoćnijim i jačim protivnicima.

Iznenađenje za padanje u nesvest
- Bile smo muškarače sve do druge godine srednje škole. Tukle smo dečake kad bi nas uhvatili za zadnjicu. U takvim situacijama smo pomagale jedna drugoj. Zajedno smo jurile prestupnika i kad bismo ga uhvatile, surovo smo ga kažnjavale. Kad se setim tih scena, uvek se zapitam kako nekome nismo polomile kičmu, jer smo toliko bile odlučne u nameri da odbranimo svoju čast da nismo vodile računa gde i koliko udaramo.
Otkad se udala za poznatog odbojkaša Edina Škorića, Ivana živi u inostranstvu. Četiri godine je provela u Atini, jednu na francuskoj obali Atlantskog okeana.
- Navikla sam se na život u glavnom gradu Grčke u kome ćemo ostati i sledeće godine, jer je Edin potpisao ugovor s AEK-om. Teško je živeti sa sportistom. Ljudi misle da je to idila, obraćaju pažnju samo na pozitivne strane, među koje spada život u inostranstvu. Pri tom zaboravljaju koliko su sportisti često odsutni od kuće. Zbog njegovih putovanja i treninga Andrea i ja smo često usamljene, željne pažnje. Mnogo mi je lakše otkako sam naučila grčki. Sa kćerkicom se šetam po centru Atine ili kolima odemo do Glifade da se vidim s nekom prijateljicom. U kući funkcionišemo idealno, podela poslova je izvršena na praktičan način: ja radim gotovo sve, Edin samo pere i prostire veš. Prvi put sam uključila mašinu za pranje veša tek kad sam se udala, tako da se niko ne čudi što često ofarbam odeću. Kuvam sama, naučila sam i nije mi teško, štaviše uživam u pripremanju obeda za porodicu. Andrea je prošle nedelje krenula u vrtić. Prvog dana, odmah po povratku, rekla mi je: Sviđa mi se Đorđe.
Iako su u svakodnevnom kontaktu putem telefona, sestre se retko viđaju. Obično u letnjim mesecima i za božićne praznike.
- Htela sam da iznenadim Ivanu za naš dvadeset osmi rođendan u oktobru prošle godine - otkriva Bojana. - U dogovoru sa zetom organizovala sam tajni dolazak u Atinu. Kad mi je sestra otvorila vrata, umalo nije pala u nesvest. Bila je u potpunom šoku. Pet minuta nije mogla da se povrati, suze su joj se mešale sa smehom. Zbog poslovnih obaveza nisam mogla da ostanem duže od dva dana, ali i tako kratak boravak bio je dovoljan da joj pokažem koliko je volim.
Kad joj se rodila sestričina, novinarka i voditeljka Pinka promenila je svoje navike i životne prioritete.
- Nikad dosad nisam osetila toliko ljubavi i nežnosti kao prema Andrei. Istopim se od sreće kad me pogleda svojim krupnim plavim okicama i kaže volim te. Probudila je u meni mnoštvo emocija za koje nisam ni bila svesna da ih posedujem. Iako je teško precizno projektovati svoj život, odlučila sam da se posvetim karijeri, a rađanje dece ću da ostavim za budućnost. Profesionalna pauza mi sada ne bi prijala, udaljila bi me od cilja koji sam postavila. Ovako mi je divno, uz Andreu osećam sva zadovoljstva koja dete može da pruži. Uz to imam sva prava i nijednu obavezu. Podizanje potomstva je velika odgovornost. Još uvek se osećam kao devojčica koja želi da je mama mazi i pazi. Ne volim stereotipe, naročito me nervira priča kako žene treba da rode najkasnije u dvadeset sedmoj godini.

Mamina stroga pravila
Kao možda nikad dosad, sestre su zaljubljene i emotivno ispunjene.
- Prezadovoljna sam, ovaj period života mi je divan. Nikad nisam bila srećnija - kaže Bojana Nikolić. - Uz Baneta se osećam potpuno opušteno i emotivno zadovoljeno. Ništa se ne može raditi na silu, posebno kad je u pitanju odnos između žene i muškarca. Ako se neka veza raspadne, to je samo pokazatelj da nešto nije bilo dobro.
Dok je u društvu prijateljica pila kafu na beogradskom splavu Bybis, Ivana nije slutila da je Kupidonova strelica odapeta ka njenom srcu.
- Sa suprugom me je upoznao Đorđe David. Nakon kraćeg razgovora svako je otišao svojim putem. Čuli smo se posle nekoliko dana i dogovorili izlazak. Družili smo se tri nedelje pre nego što smo se prvi put poljubili. Muvanje je najveća čarolija u muško-ženskom odnosu. Pet godina smo zajedno, od čega četiri u braku. Ako se za nekog muškarca može reći da je požrtvovan i divan suprug i otac, onda je to Edin. Ništa mu nije teško. Uskoro planiramo proširenje porodice.
Ove dve lepotice smatraju da su presudnu ulogu u formiranju njihovog sistema vrednosti odigrali mama Vojislava i očuh Nikola Čubra.
- Imale smo tri godine kad je naš tata umro - ističe Bojana. - Bio je novinar u Politici. Preminuo je iznenada, od infarkta. Mama se udala za njega kad je imala dvadeset jednu godinu. Gotovo punu deceniju nisu mogli da imaju decu. Kad su počeli da se raspituju o usvajanju, mama je ostala u drugom stanju. Bila je to komplikovana
vanmaterična trudnoća zbog koje su morali da joj izvade jedan jajnik. Ubrzo zatim mama je ponovo zatrudnela i rodila Andreju, našeg starijeg brata. Godinu i po dana kasnije na svet smo došle nas dve, u paketu. Posle tatine smrti, mama se udala za kolegu iz Jugobanke. Kad je rođen naš brat Uroš, razveli su se. Sasvim slučajno, nekoliko godina kasnije, mama je srela svog profesora s fakulteta Nikolu Čubru. Počeli su da se druže, a zatim su se venčali. Njega smo doživljavali kao pravog oca. Uvek je bio raspoložen, nasmejan, spreman da nas zaštiti od mamine strogoće. Obožavali smo ga. Umro je 1998. od raka debelog creva.
Bez obzira na velike izazove s kojima su se susretale, ove dve plavuše nikad nisu klonule duhom.
- Život je kratak, treba ga iskoristiti. Andrea je glavni porodični hit, sve se oko nje vrti. Kad je naša mama rekla da više voli unuku nego kćerke, nije nam bilo svejedno. Ipak smo joj oprostile jer je reč o našem malom anđelu.