Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 15

Ok!
Broj 20

Neka ostane među nama

Na pisma odgovara: Marta Mratinković

Uzaludne šanse

Imam 39 godina i u drugom braku sam 4 godine. Iz prvog braka imam desetogodišnjeg sina, a suprug troje dece. Fakultetski sam obrazovana, imam dobar posao. Pre braka suprug mi je rekao da je bio žrtva seksualnog zlostavljanja od strane majčinog oca s kojim su živeli (roditelji su mu bili razvedeni). Jedna užasna priča, ali sam smatrala da mu ljubavlju mogu pomoći da prevaziđe demone prošlosti. Ali, izgleda da nisam bila u pravu.
Ubrzo po venčanju počeli su problemi s njegovom bivšom ženom, koja je stalno tražila više i više novca. On je redovno plaćao alimentaciju i više od dogovorenog iznosa, i na razne načine pomaže decu, a ja nisam imala ništa protiv. Uz to ga (nas) opterećuje privatnim problemima koji se prenose na nas u materijalnom, ali još više u psihološkom smislu. Od početka sam insistirala da odnos sa bivšom ženom svede na pitanja koja se tiču dece, i da joj to jasno stavi do znanja, međutim on je to odbijao plašeći se da mu onda neće dozvoliti da viđa decu.
Sve je to uticalo na njegovo psihičko stanje, tako da periodično, bez ikakvog razloga, i najbanalniju reč s moje strane protumači na svoj način, a onda me naziva najpogrdnijim imenima i optužuje za najneverovatnije stvari. To traje dan-dva i onda se, kao probuđen iz transa, izvinjava i moli da mu oprostim, jer nije tako mislio, da je svestan kako je to zbog trauma iz prošlosti, da će se ubuduće kontrolisati, itd. Ja bih opraštala, jer sam ga volela, a verovala sam da i on mene voli. Posle tih ispada bio bi najdivniji muž na svetu. To se ponavljalo nekoliko puta, do pre četiri meseca, kada je dobio, ne znam kako bih to drugačije nazvala, potpuni napad ludila, kome je prethodilo nastojanje bivše supruge da ga uvuče u njen
intimni problem. Onda je mene optuživao za preljubu (bez osnova), vređao me pa čak i pretio. To je bila kap koja je prelila čašu. Vratila sam se roditeljima. Naravno, odmah sutradan se 'probudio' i shvatio šta je uradio, molio me da mu oprostim, plakao, ali ovog puta nisam htela ni da čujem. Roditeljima sam ispričala samo poslednju epizodu. Oni dotad ništa nisu znali, ali od početka nisu bili oduševljeni mojim izborom.
Otad su prošla četiri meseca, on me stalno zove, moli me da mu dam samo još jednu šansu da dokaže koliko se promenio, kaže da je tek kada sam ga ostavila, shvatio kako se neoprostivo ponašao ove četiri godine i da je zloupotrebio moju ljubav, jer ju je uzeo kao nešto zagarantovano. Kaže da je bio kod psihologa (to ne verujem) i da će učiniti sve da me vrati i dokaže da se promenio, da mu je život bez mene uništen, da je raščistio s bivšom ženom. U početku nisam htela ni da čujem za pomirenje, nisam htela ni da razgovaram s njim, ni da ga vidim. Međutim, s vremenom, kako se bes stišavao polako je na površinu opet isplivala ljubav ili možda bolećivost prema njemu, tako da sam na kraju pristala da se vidimo i razgovaramo, čak sam priznala da ga još volim. Moji roditelji bi poludeli kada bi znali za to, jer je za njih on mrtav i smatraju da bi moja najveća greška bila da mu oprostim i ponovo živim s njim.
Potpuno sam zbunjena, pomešanih osećanja. Mislim da ga još uvek volim, mada osećam da ta ljubav nije kao pre. Stalno se preispitujem - zašto sam mu priznala da ga i dalje volim, šta da radim, kako bi roditelji reagovali ako odlučim da mu pružim oš jednu šansu. Da li se stvarno može promeniti i da li se ponovo upuštati u nešto u šta više ni sama iskreno ne verujem?

Poznato je da ljudi koji su kao deca bili izloženi raznim vrstama nasilja i zlostavljanja, kada porastu pokazuju znake poremećaja ličnosti. Zna se i to da su šanse da dođe do spontanog izlečenja i 'ispravljanja' osobe i njenog ponašanja - minimalne. Čak i iskusan, dobro obučen psihoterapeut će imati pune ruke posla u lečenju takve osobe. Da li jedan ili nekoliko odlazaka kod psihologa može da dovede u red takvu osobu? Da se ne šalimo, postavljajući takva pitanja. Da li on sam, snagom volje i odlučnošću može da kontroliše svoje 'napade ludila'? Videli ste uživo i sami kako je to (ne)moguće. Da li će mu još jedna šansa data sa vaše strane pomoći da mu se to više nikada 'ne dogodi'? Da. Isto onoliko koliko i svaka koju ste mu dali dosad i koju je on u roku od nekoliko meseci opet - upropastio.
Kao što već rekoh na početku pisma - problem je suštinski i duboko ukorenjen u samoj njegovoj ličnosti i ponašanju. A kao što to i vi znate: ozbiljan problem - ozbiljno lečenje. U koje vaša bolećivost i sažaljenje prema njemu - ipak ne spadaju.

Čarobnica

Otkad sam rodila dete, jako sam se promenila. Ranije sam bila mrtva hladna za sve što se oko mene događa, volela sam da ugađam sebi, a otkad imam sina (sada mu je 14 meseci) sve se više (već sada) brinem šta će s njim biti i kako mogu da mu pomognem da kad odraste što manje pati. Znam da je nerealno sve to čime se mnogo opterećujem i da je u pravu moj muž da nisam nikakva čarobnica koja može da mu menja i kroji budućnost i sudbinu. Ali šta ja tu mogu, želja da mu nekako mnogo pomognem i dalje je veoma jaka. Da nisam 'prolupala' od svih tih hormona, ili ipak nisam baš mnogo?

Mnogo? Ne. Svakako ne mnogo. Možda pomalo, baš onoliko koliko se žene promene od materinstva. A i ta vaša želja da ga zaštitite i sačuvate je divna. I čini ono što se zove - materinska ljubav.
I greši vaš muž kada kaže da vi niste čarobnica koja može da menja i kreira budućnost svoga sina. Jer vi jeste baš to. I čarobnica, i suštinski bitna za njegov život. Svojim odnosom prema sinu, svojom ljubavlju ili hladnoćom, svojom nežnošću ili nezainteresovanošću za njega - vi upravo pravite temelj onoga što će on biti i kakav će biti. Pa ako je vaš odnos s njime tanak i plitak, onda su velike šanse da će i ta baza njegove ličnosti i buduće sreće biti puna rupa i pukotina. A ako je puna ljubavi i radosti, onda će taj 'temelj' da odoleva mnogim udarcima i potresima.
Zato još zadugo u životu vašeg malog sina neće biti tako važnih i uticajnih osoba kao što ste to vi i njegov otac. Pa iskoristite oboje tu svoju presudnu ulogu i značaj za ceo njegov život i budućnost. I punite slobodno taj njegov 'temelj' najkvalitetnijom 'građom'. Onom sačinjenom od čiste ljubavi i nežnosti.

Ama baš sve

Život u svom burnom toku pravi razne kombinacije muškaracžena. Neke su zabranjene, neke ne! Bavim se mišlju, a htela bih znati šta vi mislite, o vezi između zrelog, neoženjenog muškarca i žene, takođe u zrelim godinama, ali udate? Šta ta veza donosi, a šta može da odnese? Da li se može desiti tragičan ishod i u životu, ili je to samo u filmu 'Neverna', u slučaju lika koji glumi Olivije Martinez?

Šta ja mislim o vezi između zrelog neoženjenog muškarca i udate žene u zrelim godinama? Da budem iskrena - mislim svašta. Baš kao što verujem da na to vaše pitanje imam onoliko odgovora koliko i takvih trouglastih situacija. Gde je svaka konkretna, nešto potpuno različito i posebno u odnosu na bilo koju drugu koja bi se podvela pod istu 'dijagnozu' - neverstvo.
Kao za inat, ni film koji spominjete nisam gledala, tako da ne znam šta se dogodilo sa Olivijeom Martinezom i likom koji on u njemu glumi. A da su razni ishodi - pa i oni tragični, koje spominjete - mogući, to je istina. Kao i kod većine stvari u životu nabijenih raznim protivrečnim i vrelim emocijama i strastima, kojih su ljubavni trouglovi i neverstva već po definiciji prepuni.
Zato i na ovo drugo vaše pitanje - šta se sve izrodi iz neverstva - mogu da odgovorim istovetno kao i na prvo. Svašta je moguće kao ishod jedne takve situacije. U obzir dolazi - baš sve.