Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 15

Ok!
Broj 20

Kuhinja Tome Jovanovića Pantera

Život se jede prstima

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Marija Ćalić

Život Tome Jovanovića, Džipsi Pavarotija, kako ga zovu kolege i fanovi, stalno se vrti oko Ade Ciganlije. Tu je sakupljao puževe kao dete, počeo da svira harmoniku, zarađivao i trošio novac, skuvao prvi pasulj. Ada je centar sveta, a njegov splav Crni panter mesto u koje svraćaju političari, oficiri, lepe glumice i zanosne manekenke, vrhunski sportisti, domaći i strani plaćenici, novinari i turisti, sigurno utočište za sve koji traže dobar provod, leče tugu, slave pobedu ili beže od poraza, za one što se razvode ili tek žele da se venčaju. Uz zvuke stare Tomine harmonike i čuveni kulinarski specijalitet đinđi-rinđi gosti se sete kuće tek pred jutro, kad više ne mogu da stoje na nogama.
Šef najpoznatijeg ciganskog orkestra Blek pantersi peva i svira već trideset godina. Majka Zagorka je bila odlična pevačica, a otac Ljubisav je godinama svirao harmoniku, ali njega nije privlačio takav život. Radio je kao fizički radnik u Ateksu, dobijao platu i bio zadovoljan onim što je postigao. Harmonike se setio tek kad mu je otac umro.
- Ostali smo bez prihoda koje je donosio u kuću, a plata mi je bila mala. Nisam imao kud. Uzeo sam očevu harmoniku i s bratom se zaputio na Adu - priča Jovanović.
Tada na ovom ostrvu nije bilo telefona i taksija, u kotlićima se kuvao pasulj, a pivo hladilo u Savi. Osim privatnih kućica, bilo je samo tri splava, a na jedan od njih voleo je da dolazi i Leo Martin.
- Tu je uvek neko pravio veselje, palio roštilj i pozivao društvo. Moj brat je bio dobar harmonikaš, pa sam ga zamolio da me malo uputi u posao. Došli smo do jednog splava, tu mi je naručio piće i ostavio me. Preko puta je sedeo Leo Martin s nekim prijateljem. Čim su videli harmoniku, pitali su me da li sviram. Rekao sam im da sam tek počeo. Šta najbolje umeš da pevaš? insistirao je Leo. Kao iz topa sam izgovorio Đelem, đelem, ali shvativši ko me to pita, zaboravio sam i ono malo što sam znao. Leo je, međutim, bio stari profesionalac. Pozvao me je da sednem za sto i naručio mi dupli vinjak. Popio sam i jezik mi se odvezao. Svirao sam neke sevdalinke. Da je tad umesto njega bio neko drugi, verovatno više nikada ne bih uzeo harmoniku u ruke. Dao mi je dobru napojnicu i moja karijera je krenula. Sada mi je najveća želja da ga ugostim na svom splavu. Svima sam se odužio, osim njemu.
Kad je savladao prvi strah, Toma je počeo redovno da dolazi na Adu i za kratko vreme postao čovek bez koga ne može da se zamisli nijedno veselje. Gde god bi se pojavio, dobar provod je bio zagarantovan. Od plašljivog početnika postao je neprevaziđeni majstor štimunga. Dobio je i prvi večernji angažman.
- U početku smo bukvalno vukli ljude za rukav da svrate u kafanu. Onda sam pozvao neke prijatelje advokate, došle su Ljiljana Tica i još nekoliko poznatih manekenki, a gde su lepe žene, nema promašaja. Svako veče sam zarađivao po jednu platu i ujutru odlazio u Ateks sve dok direktoru nije pukao film što sam za vreme posla redovno spavao u liftu. Dao mi je otkaz, iako je i sam dolazio na splav gde sam svirao.
Toma se, međutim, već navikao na novi život. Svirao je i pevao najbolje što je umeo. Ljudi su ga obožavali. Voleo je da ga sluša i legenda srpskog glumi šta, zaljubljenik u Adu, pokojni Pavle Vuisić.
- Pavle je poznavao i mog oca, pa sam mu i sam bio neizostavni gost na ručku. Pozivao je po dvadesetak ljudi, i govorio mi kuvajući: Sine, staviš kilogram pasulja i sedam kilograma mesa, i nema šanse da omaneš. Zaista je bio fenomenalan. Pavle mi je davao razne recepte. Iako se ranije nisam baš mnogo motao oko šerpi, osim kad je trebalo da se jede, sada obožavam da kuvam. Zapalim vatru na obali, stavim kotlić, natrpam sve što treba po Pajinoj recepturi, obavezno i slaninu, bez obzira što je četrdeset u hladu, jer bez nje pasulj ne priznajem.
U spremanju riblje čorbe i fiš paprikaša zvanično je pobedio i mađarskog ambasadora Jožefa Pandura, koji je, ne znajući u šta se upušta, na Crnom panteru izjavio kako te specijalitete jedino Mađari umeju da prave.
- Sedeo je s nekim ambasadorima, ali nisam mogao da oćutim: tražio sam da povuče reč, ili da se takmičimo. Pošto tu akciju nismo mogli da organizujemo na splavu, nadmetanje u tri oblasti: rakiji, paprika šu i muzici zakazali smo u Klubu diplomata na Voždovcu. Ambasador je doveo neke mađarske Cigane da sviraju, kuvara iz Mađarske, i rakiju kajsijevaču palinku. Ali nisam ni ja bio mutav. Potrudio sam se da dobijem šljivovicu staru dvadeset pet godina. Fiš paprikaš sam kuvao sam, a u muzici su se nadmetali Jovanovići protiv Lakatoša Mađara. Žiri je bio na međunarodnom nivou: tri inostrana ambasadora i Rasim Ljajić. Pobedili smo s tri nula.
Osim s mađarskim ambasadorom, Toma se u pripremanju riblje čorbe takmičio i s pravim savskim alasima. Zauzeo je drugo mesto, ali se njegova čorba najbrže pojela, pa su ga svi smatrali moralnim pobednikom. Počeo je relativno kasno da kuva, voleo je da se mota oko roštilja i uživao u jelima koje mu je fenomenalno pripremala supruga Živka. Posle jedne naporne noći i mnogo pića zasukao je rukave i napravio odličnu riblju čorbu. Postao je majstor za mnoga jela, a adut za prijatelje su mu papci u saftu. Ubeđen je da je kulinarski talenat nasledio od majke.
- Ona je spremala najbolju boraniju na svetu i neprevaziđenu štrudlu s makom. Cela kuća je mirisala na kolače. Voleo sam da stanem pored starog šporeta na drva i kašikom zahvatam fil. I moja supruga je fenomenalna kuvarica, mada pre braka nikada nije kuvala. Kad je napravila prvu musaku, pojeli smo celu šerpu. Majstor je za sve, a obožavam kada mi spremi sladak kupus i paradajz-čorbu.
Prvi put je probao guščiju paštetu, kavijar, losos i dom perinjon na svadbi jednog prijatelja iz Čikaga, osamdeset osme godine u Beogradu. Otad je ubeđen kako bi samo od ovih jela mogao da živi.
- Zamolio sam i gazdu lokala u Moskvi, gde smo svirali, da mi nabavi kutiju beluge. Zbog mene je čovek ovaj specijalitet naručio iz Kazahstana i dobio sam ga po veoma povoljnoj ceni. Kad sam se vratio, celoj familiji sam nosio pomalo, ali retko ko od njih je delio moje oduševljenje. I od domaćina za koje znam da to serviraju na slavama tražim da mi ostave sedam kašika kavijara, obavezno bar jednu beluge.
Kao apsolutni hedonista, Toma priznaje da je život na Adi platio viškom kilograma. U početku je svoje nastupe određivao prema mirisima koji su se širili ostrvom. Odsvirao bi nekoliko pesama, poslužio se i nastavljao dalje. Zato se sada i sam trudi da bude dobar domaćin i, osim sjajne muzike, prijateljima priušti i odličnu hranu. Riblje specijalitete sprema isključivo od savske ribe. Alasi mu često ulov privežu na ogradu od kafane.
- Jedno veče su mi ostavili nekoliko somova od kilogram i po, i jednog od desetak. Pravi kapitalac. Vadio sam ga iz mreže i pokazivao gostima. Na susednom splavu sviraju naši rođaci Stankovići. Oni su nam glavna konkurencija. Likovali smo pokazujući ribu i ponovo je vraćali u mrežu. Kad sam peti put hteo da se napravim važan, teatralno sam otišao da ograde i provocirao rođake kako oni nikada neće uloviti takvog soma. Svi su me gledali dok sam pobedonosno izvlačio mrežu. Bila je prazna: som je pobegao. Nastao je urnebesni smeh. Smejao sam se i sam mada sam, priznajem, već izračunao koliko ću porcija napraviti od te ribe.
Toma je pravi gastronomski avanturista. Dopali su mu se žablji bataci, ne bi se mislio ni kad bi mu poslužili bube, gmizavce i ostale za savski meni neobične specijalitete, ali najviše voli puževe. Jeo ih je još kao dete. Skupljao ih je s bakom i majkom na Adi.
- Puževi su za mene najbolje meso koje sam ikad okusio. Tata ih je najviše voleo kuvane, sa sitno seckanim lukom. Baš sam ih skoro kuvao. Prelio sam ih slatkom pavlakom, lukom, vinskim sirćetom i alevom paprikom. Svi su se oduševili. Spremio sam i salatu od njih, mada su fenomenalni i na roštilju, preliveni buterom.
Dobar muzičar, kaže Toma, obavezno mora da bude gurman, ali i da ume da popije. Iako je kao mladić igrao fudbal u čukaričkom Šećerancu, kad je počeo da peva, tremu je lečio čašicom.
- Sada ne mogu ni da se setim pesme dok malo ne popijem. Ali samo dok radim, preko dana mi ne padne na pamet. Najviše volim dobru domaću. I kad sviram neku svadbu, od domaćina zatražim malo te specijalne rakije, koja se za takva slavlja čuva po dvadeset godina. Jednom sam hteo da se razvedem od Živke kad sam video da je koristi za brisanje kupatila. Ona je zakleti antialkoholičar i ubeđena je kako je rakija korisnija u dezinfekciji toaleta, nego mog grla.
Posle višegodišnjeg treninga alkoholnim pićima Toma ima zavidnu kondiciju. Uspeo je čak da napije i neke ruske generale.
- Dolazili su ovde za vreme rata i tražili da im pevam. Pristao sam u zamenu za sisteme za protivvazdu šnu odbranu. Pio sam s njima preko ruke. Generala mornarice sam napio, ali general avijacije, koji je sa sve odećom imao šezdeset kilograma, mogao je da popije čitavo bure i da ostane na nogama. Uništio me je.
Mamurluk nikada nije lečio. Svih ovih godina jedini delotvorni recept za njega je bio: Klin se klinom izbija.
- Ova današnja omladina se kljuka nekim red bullom kako bi mogli da izdrže noćnu svirku, a u moje vreme se znalo: ako te večeri pijemo votku, gazda je za orkestar morao da obezbedi bar tri flaše. Nakon posla sedeli bismo s gostima, ali su nam žene brzo ulazile u trag. Čim provale gde smo, menjali smo kafanu. Skoro svaku noć smo trošili više od pola zarade. Ponekad sam morao da zovem i Živku da mi plati račun, iako sam nekoliko sati ranije dobio veliki novac.
Tomin specijalitet đinđi-rinđi, file u sosu od vina, pečuraka i korenastog povrća, jela je politička, sportska i estradna elita. Bivšeg američkog ambasadora Vilijama Montgomerija i njegovu suprugu Lin naterao je da u njegovoj kafani odbace escajg.
- Prvo smo im u činijama doneli malo vodice s limunom, da bi ispirali prste, jer đinđi-rinđi se ne jede viljuškom i nožem. Pratimo i mi svetske trendove, osim dela za nepušače imamo i šok sobu. Napravili smo je u magacinu za gajbice i krompir. Mnogi su tu sedeli: Svetlana Ražnatović, ambasadori, košarkaši i nije im smetalo, jer je unutra bilo prepuno. Dolazili su nam i ambasadori nekih afričkih zemalja. Zaista su neverovatni. Na kraju bi s nama zaigrali kolo, pa smo ih zvali Šumadincima.
Za Panterse kažu da su lična muzika italijanske ambasade, jer se njihovi ambasadori smenjuju, a oni svima sviraju. U najboljim odnosima bili su s Rikardom Sesom. Zvao ih je u rezidenciju za doček nove godine, iako su ga nekoliko puta ostavili na cedilu.
- Jednom mi je na srpskom rekao: Tomo, vi Cigani mnogo lažete. Nasmejao se kad sam mu odgovorio da to ne radimo zato što hoćemo, nego zato što tako moramo. Napravio je večeru na splavu i pozvao sve naše operske pevačice, od Radmile Bakočević, Biserke Cvejić do Jadranke Jovanović. Doveo je i italijansku umetnicu Kaću Ričareli. Igrala je sa mnom na stolici. Ona me je prozvala Džipsi Pavaroti. Htela je i da me vodi u Milano. Insistirala je da me otkupi od moje žene. Nije pitala za cenu, ali Živka nije dala.
Iako orkestar ima osamnaest članova, i po potrebi se deli da bi svirali na što više mesta, Toma se često žali kako ne može da ode ni na odmor. Kada je naša košarkaška reprezentacija pobedila na Svetskom prvenstvu, posle samo dva dana morao je da prekine letovanje u Grčkoj.
- Rekli su mi da uzmem helikopter ili privatni avion i da odmah dođem u Beograd. Bodiroga je moj veliki prijatelj. Cela ekipa me je čekala.
Mada kaže kako mu je supruga važan oslonac u svemu, učinio je sve da je udalji iz kafane u kojoj mu je pomagala za šankom. Jednostavno nije mogao da razmišlja kako će ona reagovati kad ga vidi da pleše sa svim tim lepoticama koje su uveče dolazile da uživaju u njegovoj pesmi.
- Ceo grad zna da je Živka ljubomorna, kao i ja. Prijatelji su namerno svojim devojkama govorili da me grle i ljube pred njom. Kad bi videla da se nešto dešava, pošto je niska, dovukla bi gajbicu i popela se na nju da bolje osmotri situaciju. Čim bi devojke krenule u napad, basista Čarls Bronson je trčao ispred mene, da me nekako pokrije svojim velikim instrumentom. Na kraju sam nagovorio jednog ortaka da joj se udvara. Napao sam je čim joj je poljubio ruku. Nastavili smo svađu i kod kuće sve dok ona nije rekla da više nikada neće da uđe u moju kafanu. Sada dolazi samo preko dana, jer mi se sin razveo i ona vodi računa o unuci Sabrini. Vodi je u školu, na časove engleskog i klavira. Potpuno joj se posvetila. Sabrina je naša najveća sreća. Odlično svira klavir i sa sedam godina je osvojila prvo mesto na republičkom takmičenju.
Porodica Jovanović se decenijama bavi muzikom. Tomin pradeda po ocu je nastupao na engleskom dvoru, kao predstavnik dinastije Obrenović. Nijedan bal kod Karađorđevića nije mogao da prođe bez njegovog dede po majci, koji je imao četiri kćerke pevačice. Najpoznatija među njima bila je Danče Ciganče, koja je 1936. igrala Koštanu na filmu.
Nedavno je Toma sa svojim orkestrom Blek pantersi, posle dvadeset godina muziciranja, snimio prvi album, a neposredno pre toga posrećilo mu se i na lutriji: dobio je mercedes na grebalicama.
- Mislio sam da ga zamenim za novac, čak sam napisao i molbu, ali porodica me je nagovorila da odemo i bar pogledamo kako izgleda auto koji sam dobio. Sabrina je odmah uzviknula: Deda, ovo je moj auto, i nisam imao srca da joj ne ispunim tu želju. Sada me Živka hvata na foru kako se sreća ne prodaje, i potpuno sam odustao od te ideje, mada su mi ona i sin dali da ga provozam samo jedan krug.

Recepti:

Pasta penne normale

Priprema: U tiganj staviti neutralnu pavlaku, dodati žumance, kockice mocarele i zagrevati na laganoj vatri. Kad mocarela počne da se topi, dodati čeri paradajz. Pene skuvati u vodi, ocediti i preliti pripremljenim sosom. Servirati dok je toplo.

Sendvič u lepinji s pršutom

Priprema: Lepinju preseći, filovati pavlakom i mocarelom pa staviti u zagrejanu rernu. Kad se mocarela otopi, dodati listove pršute, rukolu i parmezan.

Salata nica

Priprema: Zelenu salatu iseckati na šire trakice i pomešati sa iseckanim povrćem. Dodati masline i tunjevinu, preliti maslinovim uljem i sirćetom po želji, promešati i služiti.

Pizza zucchine, melanzana e pomodoro

Priprema: Umesiti testo za picu (1 dl ulja, 2 kašičice soli, 2 kašičice šećera, 20 g kvasca, 1/2 čaše vode i 200 g brašna), a zatim ga razvući i preko njega posuti mocarelu u grudvama i iseckano povrće. Peći na što većoj temperaturi, a kad je gotovo, preliti mešavinom od maslinovog ulja i belog luka u prahu.

Tiramisu

Priprema: Ulupati deset jaja i umutiti ih sa maskrapone sirom. U drugu činiju dodati šećer, espreso, mleko i amareto. Piškote namakati u ovoj mešavini i ređati u činiju, preko njih staviti sloj maskarponea, pa opet pištkote i tako do kraja, ali voditi računa da odozgo dođe maskarpone, preko njega staviti umućen šlag i posuti kakaom po želji. Pre serviranja dobro rashladiti