Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 15

Ok!
Broj 20

Moj dom: Željko Samaržić

Vesela porodična diskoteka

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić

Željku Samardžiću je beogradski asfalt toliko prirastao za srce da više ne bi mogao da stanuje u rodnom Mostaru. Osim pevanja, bez kog ne može da preživi nijedan dan, pasija mu je da svojim profesionalnim foto-aparatom amaterski beleži mala čuda na ulicama. On je muzičar ali i kolekcionar. Skuplja slike, prvoklasna vina, krhke suvenire s putovanja, čak i magnetne pločice za frižider, a poseduje veliku zbirku gramofonskih ploča za koju u stanu nije našao mesto.
Njegova dnevna soba je udoban crveno-beli salon i muzički studio. Tu se svakodnevno održavaju kamerni porodični koncerti. Osim sam na sceni, pred publikom, voli da peva sa suprugom Majom, kćerkama Sanjom, Danijelom i Minjom, unukom Lukom i prijateljima. Doskoro je Željko bio glavni zabavljač u kući, ali su mu konkurencija postali Minja, naslednica tatinog talenta, i Luka koga mikrofon raduje više od bilo koje igračke.
- Minja je neverovatno talentovana za muziku. Sve pesme grupe Mac Fly zna da otpeva i odsvira. Zbog nje sam kupio miksetu, mikrofon i dobre zvučnike. Kad sam video koliko je darovita, odlučio sam da joj pružim sve uslove da se razvija u pravom smeru. Naučio sam je prvim akordima, a sve ostalo je savladala sama.

Eksponati od alkohola
Luka, sin najstarije kćerke Sanje, ima samo godinu dana i već pokazuje naklonost ka ovoj umetnosti, a pošto mu je otac fudbaler Milan Pecelj, svi u familiji veruju da će se, kad poraste, okrenuti sportu. Ali, sad mu je glavna preokupacija pevanje sa dedom.
- Ujutru, čim se probudi, dođe u moju sobu, uhvati me za ruku i odvede do miks-pulta. Ne odustaje sve dok ne uzmem mikrofon, a onda ga otme i počne da me imitira.
U porodici niko nije antitalenat za pevanje i posle ručka, umesto da se odmaraju, svi se utrkuju da izvedu svoju tačku.
- Dnevni boravak je, u stvari, diskoteka. Prijatelji vole da nas posećuju jer se uvek odlično provedu. Dolaze kod nas kao na koncert.
Na klupsku atmosferu asociraju veliki zvučnici, jarkocrveni zidovi i mnoštvo polica s bocama skupocenih pića.
- Enterijer je uredila moja supruga Maja po svom ukusu, ali je za boju zidova kriv naš porodični prijatelj. Hteli smo da bude u kontrastu sa tamnosmeđim nameštajem i on je predložio crvenu. Vrišti, ali odgovara našem dobrom raspoloženju. Pošto je jedna od mojih pasija skupljanje radova hercegovačkih umetnika, velika površina je prekrivena slikama. Omiljena mi je ova Boba Samardžića na kojoj su naslikane morske nemani živopisnog kolorita. Osim toga, moj doprinos uređenju stana su još jedino muzički uređaji i police s flašama kvalitetnog alkohola.
Maja nema razumevanja za ovu Željkovu pasiju i najradije bi sve te flaše izbacila.
- Stan je najlepše izgledao dok ih nije bilo. Kolekcija se stalno uvećava, pa zbog nje povremeno moramo da nabavljamo nove police. Polako ali sigurno zakrčuju prostor i strahujem da od njih više neće moći da se prolazi - kaže ona.
Kad god se vrati s puta, Željko obogati zbirku nekim novim viskijem, šampanjcem ili vinom, a i njegovi prijatelji se trude da je dopune kad god mogu. I po podu, umesto skulptura, stoje galoni žestokih pića.
- Pića više skupljam nego što pijem - priznaje Željko - ali nije mi žao da otvorim ni ona najfinija ako se ukaže prilika. Volim i da poklanjam te svoje trofeje. Jednom prijatelju sam za osamnaesti rođendan njegovog sina dao vino čija je berba bila iz godine kad je dete rođeno. Pošto ne volim da nerviram svoju ženu, kad god nabavim neki novi eksponat za kolekciju, neko vreme ga sakrivam u svojoj sobi i kad procenim da je pogodan trenutak, usred noći se ušunjam u dnevnu sobu i stavim flašu na najneprimetnije mesto na polici. Ne znam kako joj to uspeva, ali ona je uvek ugleda još istog dana.

Keramički gusar
Pošto je čistunica i perfekcionista, Maji ni trunka prašine ne može da promakne, a kamoli boca vina. U njenom svetu sve mora da bude na svom mestu. Međutim, nije od onih žena koje su spremne na svađu ako se neko ogreši o to pravilo. Ukućani testiraju njen smisao za humor tako što krišom premeštaju stvari.
- Imamo običaj da ujutru, dok je ona u kuhinji, izmenimo raspored ukrasa u vitrinama. Sa zadovoljstvom posmatramo njene izraze lica kad uoči promenu. I nepogrešiva je. Pogled joj stalno brižno kruži po stvarima i praktično je nemoguće namagarčiti je. Normalno, odmah sve vraća kao što je bilo.
I Željko od Maje dobija sitne smicalice na poklon.
- Kad sam pre nekoliko godina prestao da pušim, počeo sam ubrzano da se gojim. Toliko me je zavitlavala zbog toga da me je bilo sramota, pa sam krišom jeo noću. Tačno je znala šta radim i jednom prilikom mi je uveče na frižider zakačila poruku Ne jedi!. To me je opametilo i uspeo sam da smršam.
Osim pića, Željko s putovanja voli da donosi suvenire.
- To su za mene kao trofeji iz lova. Uvek kupim neku lomljivu stvar i presrećan sam kad ustanovim da je kući stigla čitava. Moja putovanja obično traju dugo i ti krhki predmeti se vuku sa mnom po raznim gradovima, aerodromima i autobuskim stanicama. Divim se tome što dolaze kući u jednom komadu. Najdraži mi je gusar od keramike kog sam doneo s Floride. Gotovo da je bezvredan, ali tretiram ga kao da je od zlata. Iz svakog mesta koje posetim moram da donesem nešto, makar to bio privezak za ključeve.

Usisivač i kućni ljubimac
U prostranom domu ipak nema mesta za veliku kolekciju starih gramofonskih ploča.
- Imam ih mnogo, bavio sam se skupljanjem sve do devedesetih, kad je savremena tehnologija zavladala svetom. Nisam ih se potpuno odrekao, stoje u starom stanu i čekaju me. Nije lako živeti sa četiri dame, treba im mnogo prostora. Jedva uspevam da smestim i svoju odeću, a longplejke sam odmah morao da otpišem. Žao mi je i starog radija Jadran i gramofona Trubadur koje sam dobio pedesetih godina. Nekad sam na njima slušao muziku i bio srećan. Zato ponekad s čuđenjem posmatram moderne uređaje.
Trenutno u stanu ima osmoro ukućana uključujući maltezera Žiku.
- Stalno je gužva i to je vrlo zabavno, kao da neprekidno traje žurka. Uskoro će se sve promeniti jer su se Sanja i Danijela udale i planiraju da se presele. Možda ću tad ostvariti san i od stana napraviti veliki studio. Ipak, tome će se najviše obradovati Žika, koji je strašno ljubomoran na Luku jer više nije u centru pažnje, i Minja koja će tad moći da do mile volje razbacuje stvari po podu. Ona je čist boem. Oko nje je večito kreativni nered, a kad ne mora da uči, u stanju je da danonoćno svira i peva.
Od svih članova porodice jedino njoj usisivač Rainbow nije omiljeni gadžet.
- Kupili smo ga zbog Žike, a onda nam je odjednom usisavanje postalo opsesija. Svi smo po prirodi opterećeni čistoćom, ali ta sprava nas je sasvim zaludela. Uključena je po ceo dan.
Osim usisivača, Željkov fetiš je i foto-aparat. Nosi ga na sva daleka putovanja, ali je najbolje slike napravio u Beogradu, u ulici u kojoj živi.
- Volim ovaj grad i kraj u kom živim. Oduševljen sam što je ovde toliko mirno, da se popodne gotovo ništa ne čuje, a do centra grada mi pešice treba samo pet minuta. Skoro sam sa sopstvene terase ugledao fascinantan prizor: jedan čovek je prišao kontejneru i iz njega izvadio kataloge frizerskog salona moje kćerke koji se nalazi odmah preko puta. Poređao ih je po betonu i razgledao. Ovde su čak i prosjaci pravi umetnici. Beograd je jako fotogeničan, na svakom koraku je neko čudo koje me mami da gledam kroz objektiv.