Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 14

Ok!
Broj 20

Moje putovanje

Halkidiki

Kad posle dvanaest sati vožnje, istina uz poveće pauze, mini kombijem, koji je karijeru po istočnoevropskim putevima počeo kao teretni, a sada je već luksuzni, s klimom i DVD-jem, stignete u Pefkohori, imate utisak da vam baš nije ni dočega. Oblačno vreme i po koja kap kiše pojačavaju utisak umora i bezvoljnosti. A onda bogat doručak, čaša metakse ili uza, veseli domaćin Janis, vlasnik hotela 'Filoksenija', koji kaže da je za nas naručio lepo vreme, polupuste plaže i prozirno more učine da sve putne rane nestanu. Fasade većine hotela su izuzetno jarkih boja, za neke su vam maltene potrebne naočare za sunce.

Maratonska plaža 

Poluostrvo Halkidiki zapljuskuje Egejsko more, a prostire se jugoistočno od Soluna na površini od tri hiljade kvadratnih kilometara, gde živi osamdeset hiljada ljudi. Na zapadnoj strani se nalazi zaliv Teramaikos, a na istočnoj Strimonikos. Na južnoj strani Halkidikija su tri manja poluostrva, od kojih je svakako najpoznatije i najznačajnije Sveta gora. U centru Halkidikija je planina Holomon visoka hiljadu sto šezdeset pet metara. Najniže od tri poluostrva je Kasandra, čija obala je dugačka dvesta trideset kilometara, a prekrivena je prelepom borovom šumom. Glavni grad Halkidikija je Poligiros koji ima pet hiljada stanovnika.

Dobrodošlica

Grupa srpskih novinara i snimatelja je prethodnica glavne turističke sezone u kojoj šezdeset odsto gostiju čine Nemci, petina su Englezi, slede Rusi, zatim Rumuni i Srbi. U opštini Palini, kojoj pripada Halkidiki, pozdravljaju nas rečima: 'Dobro došli, braćo Srbi i pravoslavci'. Jasno nam stavljaju do znanja da vode računa o svakom gostu, ali da naši turisti ipak imaju povlašćen status kada su u pitanju i cene, a i emocije. I zaista, u Grčkoj se nijednog trenutka ne osećate kao stranac. Većina njih nabada naš jezik, meniji su neretko na srpskom, a ima mnogo mladih koji nose burne uspomene iz beogradskog života.

Sve je biznis

Jorgos, dvadesetpetogodišnji sin našeg domaćina, fudbaler je. Proveo je dve godine u Beogradu, gde je igrao u Drugoj ligi i studirao DIF. Govori srpski, s dorćolskim akcentom, za šta su zaslužne neke devojke iz ove prestoničke četvrti. Sa zadovoljstvom nam demonstrira umetnost pravljenja koktela.
Uveče nas vode na kolektivno gledanje Evrovizije, u jedan zanimljiv kafe-bar u Haniotiju. Oblačim majicu s likom njihove predstavnice Ane Visi, koju sam dobio u grčkoj ambasadi u Beogradu, čisto da uzvratim gostoprimstvo, a i očekujući da se moj 'dress code' neće razlikovati od većine koja će se okupiti na trgu da bodri ovu lepoticu. Ispostavlja se da smo samo koleginica Ana i ja uniformisani. Gledaju nas u čudu, ali nema veze. Na velikom video-bimu smenjuju se kadrovi iz Atine. Debeli Grk se prvo čudi što Srbi aplaudiraju Severini i predstavniku Bosne, ali kada je ukapirao da su tu svoje umetničke prste upleli 'Bregovic i Joksimovic', uz širok osmeh, skoro urla: 'Biznis, sve je to biznis!' 

More, sunce i još ponešto

Udruženje hotelijera Halkidikija je za ovu sezonu unajmilo marketin šku agenciji Sači&Sači, koja im je osmislila slogan: 'Lives inside your dreams'.
Na petsto kilometara plaže u Halkidikiju ima četiristo pedeset hotela i pedesetak kampova. Osim mora i sunca, u ponudi su golf tereni, spa centri, banje, dečija igrališta, sedamnaest pešačkih i deset biciklističkih staza, jednom nedeljno organizuju folklor i grčke plesove, a posebno poglavlje zauzima 'verski turizam'.

Istorija Svete gore

Krstarenje oko Svete gore predstavlja svakako glavnu atrakciju. Za trideset pet evra velikim brodom se vozite tri sata, i s razdaljine od petsto metara možete videti neke od manastira. Na brodu su uglavnom Nemci i Rusi, turisti trećeg doba, i naša grupa. Ova vožnja je svojevrstan sudar sa istorijom.
Sveta gora izgleda kao pedeset kilometara dugačak prst u Egejskom moru. Površina ovog poluostrva je trista trideset dva kvadratna kilometra, a na južnom kraju kao piramida izdiže se planina Atos (2033 metra). Pretpostavlja se da su prvi hrišćani došli na Svetu goru u četvrtom veku pre nove ere, ali se pouzdano zna da je i pet vekova kasnije na poluostrvu bilo dosta pagana. Londonskim sporazumom 1913. Sveta gora je proglašena nezavisnim i samovladajućim delom Grčke.

Zabrana za žene

Danas ima dvadeset manastira i oko sedamsto drugih građevina. Sedamnaest manastira su grčki, a po jedan ruski, bugarski i srpski. U njima živi oko hiljadu i po monaha. Svi manastiri su zadržali stari kalendar, što će reći trinaest dana unazad. Još uvek je na snazi zakon o zabrani ulaska za žene, što kod naših koleginica izaziva bes. Vladar Konstantin Monomahos je 1045. potpisao drugi tipikon zvani Avaton, koji je sadržao i ovu stavku. Glavni razlog tome bilo je siromaštvo koje je vladalo tokom jedanaestog veka na Halkidikiju, i koje je dovelo mnoštvo porodica blizu manastira u nadi za milosrđem. Prisustvo žena u okolini manastira predstavljalo je veliki problem i iskušenje izabranacima monaškog života. Jedina nada je bio zakon kojim bi se zabranio pristup ženama. Jedna koleginica objašnjava kako se upravo u Evropskoj uniji razmatra inicijativa za poništenje ovog zakona, što naravno niko ne shvata ozbiljno.

Najveće zvono

Dok aparati škljocaju i kamere zuje, prolazimo pored ruskog manastira Sveti Pantelejmon sagrađenog u dvanaestom veku, koji je ubrzo po završetku radova zahvatio požar. Obnovljen je u 14. veku uz pomoć vizantijskog vladara i srpskih monaha. Iz daljine se jasno vidi crkveni toranj s trideset tri zvona. Jedno od njih je drugo po veličini u svetu, napravljeno je u Moskvi i teško je trinaest tona. Sala za obedovanje može da primi osam stotina monaha, u biblioteci se nalazi više od hiljadu kodova na kamenu ili papiru grčkog porekla, a pored toga ima dvadeset pet hiljada spisa. Otvorenog je tipa, i u njemu živi trideset pet monaha.

Galisov kamp

Za razliku od ovog putovanja, krstarenje na malom, privatnom brodu, ima potpuno drugačiji vajb. Dugokosi kapetan nas vozi duž prelepe obale, u vidokrugu se smenjuju ekskluzivni hoteli, divlje plaže, košarkaški kamp legendarnog Nikosa Galisa, u kome svake godine osamsto klinaca uči da ubacuje loptu u koš. Nasred mora bacamo sidro i počinje kupanje. Naše domaćine najviše nervira kvalifikacija da je ovo poluostrvo rezervisano za 'paradajz turiste'. Takve predrasude najbrže razbija Porto Karas. Kompleks u kom je 2003. godine održan samit EU nudi brojne usluge namenjene bogatijim gostima: jahanje, golf terene, kockarnice, vile s privatnom plažom.

Privatnost zagarantovana

Bili smo privilegovani da posetimo vilu Galin, čuvenog brodovlasnika Janisa Karasa. Godinama su ovde letovali prijatelji gospodina Karasa: Melina Merkuri, Fransoa Miteran, Salvador Dali, Rudolf Nurejev, Iv Sen Loran, koji je i dizajnirao kupatilo u ovoj velelepnoj građevini. Kako je vila privatni posed, može se iznajmiti jedino uz saglasnost vlasnika, tako da čak iako imate osamdeset hiljada evra za nedeljni najam, može se desiti da vam ne bude odobren boravak. Priča se, mada vam to niko neće zvanično reći, da je tokom devedesetih godina ovde dolazio i Slobodan Milošević s porodicom. Paparaci su u ovom letovalištu istrebljena vrsta, tako je privatnost zagarantovana.

Nalet adrenalina

Kada su nam najavili da je jedno prepodne rezervisano za safari, gotovo niko nije reagovao niti imao predstavu šta bi to moglo da znači. Dva crna landrovera čekala su nas u podnožju brda. Upoznajemo Stratosa, četrdesetosmogodi šnjaka, velikog avanturistu, koji sedamnaest godina turistima organizuje sulude vožnje po predivnim brdima. Njegov sin vozi drugi džip. Početak ne obećava mnogo. Vode nas na neko jezero da vidimo endemske kornjače. I odmah se čuje: 'Pa imamo i mi Adu huju'. A onda kreće ludilo, najveća proizvodnja adrenalina koju sam u životu osetio. Neviđen doživljaj koji nisam očekivao na ovim prostorima. želeći da vidimo što lepše kadrove, vlasnik agencije nam je priredio mnoga iznenađenja: vozio nas je kroz polja puna cveća, maka, kamilice, spuštao se niz velike nagibe izazivajući vrisak saputnika, vodio na plažu Sveti Đorđe, gde su stene vulkanskog porekla. Brzinom od sto osamdeset kilometara na sat jurcali smo kroz borove šume u kojim se skuplja smola za pravljenje čuvenog grčkog vina 'recina'.

Bulevar koza

Napravili smo pauzu u seocetu Sveta Petka, koje je poznato po seoskom turizmu. Od plaže je udaljeno četiri kilometra i tu uglavnom dolaze stariji gosti, kojima se služi prvoklasan med i domaći jogurt. Tu raste oko četiristo pedeset vrsta lekovitog bilja. Vozač insistira da sednem na haubu džipa kad god naiđemo na slikovite predele. Odlična pozicija za snimanje, sve dok vožnja ne krene nizbrdo. Takva je litica koju je nazvao 'Stratosov bulevar' a nastala je tako što je video kako se tuda spuštaju koze, pa je pomislio - kad mogu one, može i njegov džip. Više puta u toku tih pet sati vožnje bili smo ubeđeni da će to biti kraj našeg letovanja, a i života. I zamislite tu euforiju kad uklapirate da ste živi.

Najskuplji poljubac

Poslednje veče smo sumirali utiske u nekom baru pored plaže, gde su se vrteli Madona i 'Pet shop boys'. Šanker je imao majicu na kojoj piše 'Beograd', i vrlo često je za naš sto stizala tacna sa šotovima, malim čašama sa voćnim koktelima. Veselje se širi na sve strane, već je duboka noć, treba se spakovati i zbog toga tražimo račun. Konobar predlaže da nam umanji sumu za dvadeset evra - ako dobije jedan poljubac u obraz od bilo koje devojke iz naše grupe. Sve junakinje nikom ponikoše. Ipak, koleginica sa TV B 92 vadi situaciju. Bio je to verovatno najskuplji 'cmok' na grčkoj obali.