Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 14

Ok!
Broj 20

Kuhinja Mladena Krstajića

Pobeda je vrlo jestiva

Stub odbrane naše fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu već godinama igra i živi u Nemačkoj, gde se, osim na domaću klopu supruge Ljubice, koja zbog troje dece obavezno spremi i nešto kuvano, navukao i na bavarsku srnetinu i savršenu barenu kolenicu uz pivo iz krigle

Piše: Boris Jakić
Photo: Branko Pantelić

Za razliku od većine vrhunskih sportista koji u kuhinju ulaze samo da bi uzeli pivo iz frižidera, Mladen Krstajić, potporni stub odbrane reprezentacije Srbije i Crne Gore, koja je u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj primila samo jedan gol, i zvezda Šalkea iz Gezelkirhena, dok šegrtuje supruzi Ljubici u pranju i brisanju posuđa, oseća se komotno okružen šerpama, tiganjima i ostalim alatom za kuvanje. Verujući da je za dobro funkcionisanje porodice, pored mnogo ljubavi i pažnje, potreban makar jedan zajednički obed dnevno, adut našeg nacionalnog tima na planetarnom sajmu fudbala od svakog ručka ili večere pravi familijarnu svetkovinu na kojoj se, uz ukusnu hranu, razmenjuju nežnosti. Kad okonča profesionalne obaveze, hita domu kako bi što pre zagrlio svoje troje dece: devetogodišnju Svetlanu, dvoipogodi šnju Elenu i četrnaestomesečnog Mateju. Kao jedini naš reprezentativac koji duže vreme igra u Nemačkoj, tokom SP svojim saigračima će predstavljati pravog vodiča kroz pustinju i prašumu bogate pruske kuhinje.
- Volim kad svi jedemo zajedno - priznaje tridesetdvogodi šnji fudbalski mađioničar. - Naravno, to nije uvek izvodljivo, često sam na putovanjima s klubom i reprezentacijom, pa sam u nemogućnosti da budem s najdražima. Naučio sam od roditelja, baka i deka da je porodični ručak mnogo više od prostog unošenja hrane u organizam. To je mali ritual koji ima za cilj da se članovi familije drže na okupu, informišu jedni druge o svojim srećama i nedaćama, i u opuštenoj atmosferi planiraju krupne stvari. Recimo, za trpezarijskim stolom se najčešće donose odluke o letovanju, analizira šta je Svetlana radila u školi, razmatraju velike kupovine. Ništa ne može da zameni porodični ručak ili večeru. Tu poruku sam naučio u detinjstvu i trudim se da i moja deca odrastaju u sličnoj atmosferi.
Pošto je, ulazeći u svet profesionalizma, kao šesnaestogodišnjak napustio dom u Zenici, morao je da odraste preko noći. Brzo je shvatio pravila igre, prilagodio im se, uviđajući da samo tako može prosperirati.
- Znao sam da se mogu osloniti samo na sebe. Iako običnom posmatraču život profesionalca deluje kao najveća moguća idila koja može da se dogodi čoveku, to i nije baš tako. I mi, kao i svi drugi, imamo teške trenutke. Kad sam 1996. potpisao ugovor s Partizanom, imao sam dvadeset dve godine. Premda zvuči neverovatno, u tim danima nisam imao novca da platim podstanarsku kiriju. Otac mi je svakog meseca slao sto maraka da bih nekako preživeo. Radio je na pijaci u Zenici, prodavao prehrambene proizvode, kako bi mi pomogao. Da nije bilo roditelja, možda ne bih izdržao, već bih posrnuo na putu koji sam sebi projektovao. Željan afirmacije, bio sam spreman na maksimalna odricanja. Celog života sam verovao da samo ako pružim maksimum, mogu očekivati uspeh. Drugačije ne znam i neću da radim.
U danima kad je tražio čvrst oslonac pod nogama, kad je momački život postao više opterećenje, manje zabava, upoznao je ženu svog života. Nečujno, gotovo na vrhovima prstiju, u njegov svet je ušetala Ljubica.
- Kad smo posle venčanja ušli u iznajmljeni stan, osim nevelikog broja poklona uredno poslaganih na sredini sobe, imali smo samo pet stotina maraka. Pogledali smo se, nismo progovorili ni reč, a oboje smo mislili isto: ako budemo jedno drugom oslonac, ako među nama postoje ljubav i bezgranično poverenje, sve ćemo uspeti da uradimo. I tako je deset godina, koliko smo u braku. Supruga mi je oslonac bez koga, siguran sam, ne bih postigao ništa u životu. Nonstop mi pruža podršku, prolazila je zajedno sa mnom sve uspone i padove, kojih u životu sportiste uvek ima. Ona je kičmeni stub porodice. Brine o deci, vaspitava ih, a pri tom ne zapostavlja kuću. Ja uopšte ne vodim računa o plaćanju računa, izmirivanju poreskih obaveza i tome slično. To ona radi. Pored svega, vešto ekonomiše našim domaćinstvom.
 U detinjstvu je naučio lekciju koliko je zdrava hrana, pripremljena na kućnom šporetu, važna za pravilan razvoj ljudi, posebno dece. Zato ne čudi što familija Krstajić, uprkos dobroj materijalnoj osnovi koja joj omogućava da to čini svakodnevno, u restorane ide retko.
- Deca nigde ne mogu da jedu kvalitetniju hranu nego u svojoj kući. Supruga odlično kuva, prava je umetnica za šporetom, pa njena jela, osim što su ukusna, i izgledaju dobro. Svakog dana sprema obroke, najče šće naša tradicionalna jela koja se obeduju kašikom. Retki su dani kad nemamo domaću supu ili čorbu, napravljenu od najkvalitetnijih namirnica. Ljubica stalno istražuje u kuhinji, informiše se o novim trendovima u zdravoj ishrani. Zbog toga su nam tanjiri puni hrane različitih boja. Klinci u Nemačkoj su, u većini slučajeva, prepušteni restoranima brze hrane. U njima se nudi nekvalitetna hrana kojom dominiraju šećeri i masti, pa zato ne čudi što se mlade generacije Nemaca suočavaju s problemom gojaznosti. Kao fudbalski profesionalac moram da vodim računa šta i koliko jedem. Klupski nutricionista, stručnjak za zdravu ishranu, propisuje mi jelovnik. Njime dominiraju proteini, ugljeni hidrati i vitamini. Zbog izuzetnih psihofizičkih napora kojima sam izložen moram da unosim dovoljnu količinu viokokvalitetnih namirnica kako bi mi se organizam regenerisao. U Nemačkoj je ritam života podređen poslu. Izuzev vikendom, nemoguće je organizovati porodični ručak, jer se radi do pet-šest sati. Dok se porodica okupi, vreme je za večeru.
U poslednjih šest godina, koliko žive u Nemačkoj, Krstajići su temeljno istražili lokalne kulinarske specijalitete. Iako nisu bili opterećani predrasudama, prijatno su se iznenadili shvativši da nemačko kulinarstvo ne počinje i ne završava se s belim kobasicama i ribancem, već se bezmalo podudara s brojnim mrsnim srpskim specijalitetima kakvi se, na primer, spremaju u restoranu Užice.
- Slično Srbima, Nemci vole meso. Mnogi njihovi specijaliteti baziraju se na proteinima životinjskog porekla. Ono što smo odmah primetili, jeste da svaka oblast ima neko prepoznatljivo jelo od divljači. Imaju izvanredne odreske, oplemenjene ukusnim umacima. Najviše mi se sviđaju teleći kotleti sa zelenim sosom i srnetina na bavarski način. Koriste više krompir, manje hleb. Pravi je doživljaj jesti u nekom autentičnom nemačkom restoranu u kome, pored nacionalnih jela, možete piti lokalno pivo iz krigli. Ipak, ako moram da biram nemački specijalitet koji najviše volim, opredelio bih se za barenu kolenicu. Prave ih perfektno. Posle barenja ih zapeku na visokoj temperaturi, što kolenici daje specifičan ukus, posebno kožici. Kad sam raspoložen, u stanju sam da pojedem dve.
Kad to dozvole profesionalne obaveze, Mladen voli da popije kriglu ili bocu piva. Nemci su poznati po tome da godišnje popiju više litara ječmenog napitka nego vode.
- Obožavam pivo. Pošto ne smem da ga pijem mnogo i često, svaki gutljaj mi pričinjava neopisivo zadovoljstvo. Pivo je nemačko nacionalno piće, piju ga svi, pa je i sportistima dozvoljeno da konzumiraju određenu količinu. Osim njega, volim našu dobru rakiju. Posebno se radujem kajsijevači zbog njenog bogatog ukusa i arome. Jednog dana kad budem okončao fudbalsku karijeru, moći ću da pijem do mile volje, posebno pivo.

Recepti:

Kokošja supa

Priprema: Kokošku dobro oprati, zelen i luk očistiti i staviti da se kuva oko sat i po, a zatim supu procediti, meso odvojiti od kostiju i kožice i iseckati na komadiće. U proceđenu supu dodati grašak i špargle pa nastaviti kuvanje. Odvojeno skuvati pirinač, procediti ga i isprati pod mlazom mlake vode. Kad grašak i špargle omekšaju dodati iseckano meso i pirinač. Posoliti i pobiberiti po ukusu, a na kraju posuti seckanim peršunom.

Pečene sveže kobasice

Priprema: Kobasice na trenutak spustiti u ključalu vodu, izvaditi, obrisati i na nekoliko mesta bocnuti viljuškom pa ih peći na teflonu dok ne porumene.

Teleće pečenje

Priprema: Teletinu preliti ključalom vodom, poklopiti, posle 15 minuta izvaditi, obrisati, staviti u sud za pečenje, namazati uljem, posoliti, začiniti pa preliti belim vinom. Pleh pokriti aluminijskom folijom i peći uz povremeno zalivanje sokom, a kad se zarumeni, prevrnuti ga i dodati očišćen krompir. Pred kraj skinuti foliju da se uhvati korica.

Tart od trešanja

Priprema: Dobro umutiti šećer i margarin, dodati ostale sastojke i zamesiti brašnom. Testo podeliti u dve loptice i razviti kore tako da prva prelazi ivice pleha. Sastojke za fil pomešati, staviti preko prve kore, zatim drugu koru, pa spojiti ivice. Odozgo poređati trešnje, posuti s malo griza i šećera i peći oko 40 minuta u zagrejanoj rerni.